Porodice nekih od 346 žrtava poginulih u dve katastrofalne nesreće aviona Boing 737 MAX izražavaju nameru da ulože prigovore na preliminarni sporazum o nekrivičnom gonjenju koji je postignut između kompanije Boing i Ministarstva pravde Sjedinjenih Američkih Država. Ova informacija je izneta od strane Pola Kasela, advokata koji zastupa porodice žrtava.
Preliminarni sporazum je predstavljen porodicama na sastanku koji je trajao više od dva sata, tokom kojeg su im članovi Ministarstva pravde izložili detalje dogovora. U okviru ovog sporazuma, porodice žrtava imaju rok do četvrtka da podnesu pisane prigovore. Prema izjavama, advokat Kasel je naglasio da će se prigovarati „svakom sporazumu“, ističući da Ministarstvo pravde „ne uspeva da pozove Boing na odgovornost za ‘najsmrtonosniji korporativni kriminal u istoriji SAD’“.
Ove nesreće, koje su se dogodile 2018. i 2019. godine, izazvale su globalne posledice i dovele do obustave rada modela 737 MAX širom sveta. Prva nesreća se dogodila u oktobru 2018. godine kada je avion Lion Air-a pao u more kod obale Indonezije, dok je druga nesreća bila u martu 2019. godine kada je avion Ethiopian Airlines-a sleteo u tlo nedaleko od Adis Abebe. U obe nesreće, svi putnici i članovi posade su poginuli.
Mnogi smatraju da je krivica za ove nesreće ležala u softverskim problemima koji su se pojavili u sistemu Manevrisa Enhancer, koji je trebao da pomogne pilotima da upravljaju avionom. Nakon niza ispitivanja i analiza, otkriveno je da su ovi problemi bili poznati unutar kompanije Boing pre nego što su avioni pušteni u saobraćaj, ali su ipak nastavljeni sa proizvodnjom i isporukom aviona.
Nakon ovih tragedija, Boing je pretrpeo ozbiljne pravne i finansijske posledice. Kompanija je bila podložna višestrukim istragama i tužbama, kao i velikim kaznama zbog svog načina poslovanja. Osim toga, reputacija kompanije je znatno narušena, a povjerenje putnika u bezbednost njihovih aviona je ozbiljno poljuljano.
Izvori bliski porodicama žrtava ističu da je preliminarni sporazum između Ministarstva pravde i Boinga daleko od zadovoljavajućeg. Porodice smatraju da je odgovornost kompanije za nesreće mnogo veća i da bi trebale biti sprovedene ozbiljnije pravne mere. Kasel je naglasio da je ovo pitanje od velikog značaja ne samo za porodice žrtava, već i za bezbednost svih putnika u budućnosti.
Osim što se bore za pravdu za svoje voljene, porodice žrtava takođe žele da se osigura da se ovakvi incidenti više ne ponove. Mnogi od njih su aktivno uključeni u kampanje za poboljšanje bezbednosti aviona, tražeći strože regulative i nadzor nad proizvođačima aviona.
U međuvremenu, Boing je nastavio da radi na unapređenju svojih aviona i obezbeđivanju da svi modeli budu bezbedni za let. Kompanija je uložila značajna sredstva u istraživanje i razvoj, kao i u obuku pilota i osoblja.
S obzirom na sve što se dogodilo, jasno je da će borba porodica žrtava biti dugotrajna i teška. Ipak, njihova upornost i želja za pravdom mogu dovesti do značajnih promena u industriji aviosaobraćaja, a možda i do novih zakonskih regulativa koje će obezbediti veću sigurnost putnika u budućnosti. U tom smislu, njihova borba nije samo za ličnu pravdu, već za sigurnost svih putnika koji koriste avione.
