Belgija, Monako, Malta i Luksemburg nedavno su priznale nezavisnost Države Palestine, pridruživši se tako Francuskoj, Velikoj Britaniji, Kanadi i Australiji u ovom važnom koraku. Ova odluka dolazi u trenutku kada globalni pritisak na rešavanje izraelsko-palestinskog sukoba raste, a mnoge zemlje traže načine da podrže mir i stabilnost u regionu.
Belgijski premijer Bart de Vever izrazio je da njegova zemlja želi poslati „snažan politički i diplomatski signal svetu“. Tokom 80. zasedanja Generalne skupštine UN, on je naglasio važnost ovog priznanja i ukazao na to da je ono deo šireg međunarodnog konsenzusa o potrebi za priznanjem palestinske državnosti. Premijer je dodao da pravno priznanje palestinske države treba usloviti oslobađanjem talaca i razoružanjem terorističkih organizacija, poput Hamasa, koje trenutno upravljaju delovima Palestine.
Kneževina Monako, takođe je učinila ovaj korak, postavši poslednja zemlja koja je priznala Državu Palestinu. Princ Albert II je prilikom obraćanja na Generalnoj skupštini naglasio da Monako od samog početka podržava pravo Izraela na sigurnost unutar priznatih granica, kao i pravo palestinskog naroda na suverenu i demokratsku državu. On je ukazao na važnost pronalaženja uravnoteženog rešenja koje bi moglo dovesti do okončanja sukoba, naglašavajući da je to moguće tek nakon oslobađanja svih talaca i razoružavanja Hamasa.
Premijer Luksemburga Luk Friden je takođe potvrdio zvanično priznanje palestinske države, govoreći o obnovljenoj posvećenosti diplomatiji i dijalogu. On je istakao da je rešenje o dve države ključ za postizanje trajnog mira i da Luksemburg želi biti partner u ovom procesu. Friden je ponovio važnost moralne jasnoće i političke hrabrosti u trenucima kada je cilj mira na kocki, naglašavajući da je sada upravo takav trenutak.
Francuska je tokom pomenutog zasedanja takođe priznala nezavisnost palestinske države, a iste odluke su donete i od strane Velike Britanije, Kanade, Australije i Portugala. Ove odluke su deo šireg trenda u međunarodnoj zajednici koji teži ka priznavanju prava Palestinaca na samoodređenje i državnost.
Uprkos ovim pozitivnim koracima, izazovi ostaju. Mnoge zemlje ukazuju na potrebu za stabilnošću i bezbednošću u regionu, istovremeno naglašavajući da će priznanje palestinske države biti efikasno tek nakon što se reše ključni problemi, kao što su prisustvo terorističkih grupa i oslobađanje talaca. Ovakve izjave ukazuju na kompleksnost situacije i potrebu za sveobuhvatnim rešenjem koje uzima u obzir interese svih strana.
Osim toga, važno je napomenuti da međunarodna zajednica i dalje igra ključnu ulogu u posredovanju između Izraela i Palestine. Odluke o priznanju palestinske državnosti od strane pomenutih zemalja ukazuju na sve veću podršku za miran i održiv ishod sukoba, koji bi omogućio koegzistenciju između dve države.
U svetlu ovih događaja, jasno je da se međunarodna politika prema Palestini i Izraelu menja, a zemlje koje su se odlučile za priznavanje palestinske države šalju jasnu poruku o potrebi za mirom i pravdom. Potrebno je vreme i strpljenje da bi se postiglo trajno rešenje, ali trenutni trendovi ukazuju da postoji nada za budućnost u kojoj bi i Palestinci i Izraelci mogli da žive u miru i sigurnosti.
