Lekovi za smirenje i antidepresivi su postali sve prisutniji u svakodnevnom životu građana Srbije, a posebno u gradu Nišu, gde je u prošloj godini prodato 267.000 kutija ovih lekova. Ovaj broj sugeriše da je svaki stanovnik Niša u proseku potrošio jednu kutiju nekog sedativa. O ovoj problematici razgovarala je prim. dr Marija Đurović, psihijatar i subspecijalista psihoterapije, koja je naglasila važnost razumevanja uzroka ove pojave.
Dr Đurović je istakla da je zabrinjavajuće što se toliko lekova koristi, ali je naglasila da je ključno razlikovati lekove koji su propisani od strane stručnjaka i one koji su kupljeni bez recepta. „To je jako važno. Tako možemo utvrditi da li su to lekovi koji su regularno propisani ili su to lekovi koji su zloupotrebljavani“, rekla je.
Na osnovu ovih podataka, može se zaključiti da je srpska populacija prilično anksiozna i da se oslanja na lekove kada druge metode suočavanja sa stresom ne uspevaju. Dr Đurović je navela da bi alternativne metode kao što su odmor, san, komunikacija sa prijateljima i pravilna ishrana mogle pomoći u smanjenju anksioznosti, ali da očigledno nešto u ovim pristupima ne funkcioniše kako treba.
„Nažalost, ljudi se često okreću lekovima kada im druge strategije ne donose olakšanje“, kazala je Đurović. Ova situacija može ukazivati na dublje probleme u društvu, kao što su stresne životne okolnosti, ekonomski pritisci ili nedostatak podrške u zajednici.
Takođe, dr Đurović je govorila o dejstvima lekova za smirenje, naglašavajući njihovu anksiolitičku i sedativnu prirodu. Ovi lekovi su dizajnirani da smanjuju anksioznost i mogu imati različite efekte na organizam, uključujući sedaciju, opuštanje mišića i hipnotičko dejstvo koje pomaže ljudima da zaspe.
„U nekim situacijama, lekovi se koriste u premedikaciji za hirurške intervencije ili da pomognu pacijentima da zaspe“, pojasnila je. Ove informacije sugerišu da bi neki pacijenti mogli da koriste lekove na svoju ruku kako bi postigli određene efekte, poput smanjenja anksioznosti ili poboljšanja sna.
Problem zloupotrebe lekova za smirenje u Srbiji postaje sve ozbiljniji. Kako bi se smanjila zavisnost od ovih lekova, važno je educirati javnost o alternativnim metodama suočavanja sa stresom i anksioznošću. Takođe, neophodno je postaviti jasne smernice za lekare i farmaceute kako bi se sprečila prekomerna i neadekvatna upotreba ovih lekova.
Kao društvo, moramo raditi na jačanju podrške mentalnom zdravlju i jačanju svesti o važnosti zdravog načina života. Uključivanje više fizičke aktivnosti, pravilne ishrane i tehnika opuštanja može značajno poboljšati kvalitet života i smanjiti potrebu za lekovima.
U zaključku, lekovi za smirenje i antidepresivi su postali neodvojivi deo svakodnevnog života u Srbiji, ali je od suštinske važnosti pristupiti ovom problemu sa pažnjom. Razlikovanje između pravilne upotrebe i zloupotrebe ovih lekova može pomoći u prevenciji potencijalnih problema sa mentalnim zdravljem. Kroz edukaciju i promovisanje zdravih životnih navika, možemo stvoriti društvo koje se ne oslanja samo na lekove za suočavanje sa stresom, već se oslanja na holistički pristup mentalnom zdravlju.
