Broj prijava protiv maloletnika u Srbiji raste, a prema poslednjim podacima, u 2022. godini zabeležen je porast od gotovo pet odsto. Najčešća dela koja čine maloletnici uključuju krađe, često organizovane u grupama, kao i nasilničko ponašanje i prodaju droge. O ovom problemu razgovarali su kriminolog Dobrivoje Radovanović i pravnica Zorica Mršević, koji su dali uvid u uzroke i posledice maloletničke delikvencije.
Radovanović je naglasio da je broj maloletne delikvencije daleko veći od zvaničnih statistika, jer se ne beleže svi zločini, posebno oni koji nisu otkriveni ili su počinioci anonimni. Prema njegovim rečima, narkomanija među mladima je alarmantna, a 20,5% srednjoškolaca u Beogradu koristi narkotike. Ovaj podatak ukazuje na ozbiljan problem koji se mora rešavati kroz edukaciju i prevenciju.
Zorica Mršević je objasnila da su motivi maloletnika za počinjenje krivičnih dela slični motivima odraslih: verovanje da neće biti uhvaćeni. „Oni misle da će imati korist od svojih dela i da su dovoljno pametni da izbegnu pravdu,“ rekla je. Ovakvo razmišljanje može biti opasno jer stvara osećaj imuniteta prema zakonima.
U savremenom društvu, maloletnici su često izloženi različitim društvenim tenzijama. Mršević je istakla da su deca iz problematičnih porodica često predmet pažnje, ali je još veći problem ono što naziva „finom decom“ iz uticajnih porodica. Takva deca često imaju osećaj moći i superiornosti nad svojim vršnjacima, što može dovesti do neprimerenog ponašanja. „U takvim slučajevima, roditelji često intervenišu sa advokatima, što onemogućava profesore i školske vlasti da deluju,“ ukazala je ona.
Radovanović je, s druge strane, dodao da maloletna delikvencija često proizlazi iz uticaja porodice, škole i vršnjačkih grupa. „Čak i ako je porodica i škola idealna, ako dete pripada vršnjačkoj grupi koja se bavi kriminalom, neizbežno će biti uvučeno u kriminalne aktivnosti,“ rekao je. Ova dinamika ukazuje na kompleksnost problema i potrebu za sveobuhvatnim pristupom u rešavanju maloletničke delikvencije.
Maloletnička delikvencija nije samo pitanje pojedinca, već i šireg društvenog konteksta. Faktori poput ekonomskih prilika, obrazovanja i porodičnih odnosa igraju ključnu ulogu u oblikovanju ponašanja mladih ljudi. U tom smislu, potrebno je razviti strategije koje će uključiti sve relevantne aktere – obrazovne institucije, roditelje, socijalne službe i policiju.
Prevencija maloletničke delikvencije zahteva proaktivan pristup. Edukacija mladih o posledicama kriminalnog ponašanja, kao i jačanje porodica i zajednica, može pomoći u smanjenju broja delikvenata među maloletnicima. Takođe, važno je pružiti podršku deci iz rizičnih grupa kako bi se smanjio njihov rizik od uključivanja u kriminalne aktivnosti.
U zaključku, maloletnička delikvencija je složen problem koji zahteva zajednički napor društva da se reši. Radovanović i Mršević naglašavaju da je važno prepoznati uzroke koji vode do ovakvog ponašanja i raditi na razvoju strategija koje će omogućiti mladima da se udalje od kriminala i izgrade bolje budućnosti. Bez zajedničkog delovanja svih sektora društva, borba protiv maloletničke delikvencije će ostati izazov koji će se teško savladati.
