Beograd je nakon neradnog dana 11. novembra bio suočen sa ozbiljnim saobraćajnim gužvama. Prvi radni dan nakon Dana primirja donio je kolaps u saobraćaju, posebno na Novom Beogradu i mostovima poput Gazele, gde su se vozila kretala usporeno. Ove gužve nisu se ograničile samo na Novi Beograd, već su zahvatile i druge delove grada, uključujući Palilulu i Bulevar despota Stefana.
Prema informacijama sa Gugl mapa, situacija na Pančevačkom mostu bila je posebno loša, a saobraćaj se otežano kretao i kod kružnog toka kod Bogoslovije. Na deonici od Studentskog grada do Dušanovca, koja obuhvata 19 kilometara bivšeg auto-puta kroz Beograd, vreme putovanja se dupliralo – umesto u redovnih 15 minuta, putnici su sada za tu deonicu trošili i do 30 minuta.
Gužve su zabeležene i na Autokomandi, kao i na kružnom toku na Slaviji, što dodatno otežava prelaz kroz prestonicu. Građani su upozoreni da obrate pažnju na nekoliko ključnih tačaka gde se saobraćaj odvija usporeno. To uključuje:
– Petlju Surčin, u blizini aerodroma Nikola Tesla, gde se formiraju gužve zbog radova.
– Kružni tok kod groblja Orlovača.
– Brankov most u smeru ka gradu.
– Surčinsku ulicu na prilazu Bežanijskoj kosi.
– Stari auto-put za Novi Sad.
– Prilaze Pupinovom mostu sa strane grada.
U izveštaju su takođe priložene fotografije gužvi sa različitih lokacija u Beogradu, uključujući Pančevački most, Nemanjinu ulicu, most na Adi i most Gazelu. Ove slike jasno prikazuju stepen zagušenja i teškoće u saobraćaju koje su se pojavile tokom popodnevnog špica.
Saobraćajne gužve u Beogradu su česta pojava, ali ovaj događaj nakon neradnog dana dodatno je naglasio problem sa kojim se građani suočavaju. U praksi, mnogi vozači su primorani da planiraju duže vreme putovanja, a često se dešava da se na putu susretnu sa dodatnim zagušenjima usled radova ili saobraćajnih nesreća.
S obzirom na to da je Beograd jedan od najgušće naseljenih gradova u Srbiji, ovakve situacije dodatno opterećuju već postojeći saobraćajni sistem i povećavaju pritisak na infrastrukturu. Grad se suočava s potrebom za unapređenjem saobraćajne mreže i implementacijom efikasnijih rešenja kako bi se smanjile gužve i poboljšala svakodnevna putovanja građana.
Kako bi se olakšao saobraćaj, stručnjaci predlažu uvođenje više javnog prevoza, kao i poboljšanje postojećih ruta i linija. Takođe, postoji potreba za većim brojem biciklističkih staza i pešačkih zona, što bi moglo smanjiti broj vozila na ulicama.
U međuvremenu, vozači se savetuju da prate aktuelne saobraćajne informacije i da budu strpljivi tokom ovih zagušenja. Takođe, preporučuje se korišćenje alternativnih ruta kada je to moguće, kako bi se izbegle najkritičnije tačke u gradu.
U zaključku, Beograd se suočava s izazovima u saobraćaju koji su se dodatno pogoršali nakon neradnog dana. Mnogi građani osećaju frustraciju zbog dužih vremena putovanja, a rešenja za ovaj problem zahtevaju pažnju i planiranje od strane nadležnih vlasti. U narednim danima očekuje se da će se situacija stabilizovati, ali dugoročne mere su potrebne kako bi se obezbedio efikasniji i pouzdaniji saobraćaj u prestonici.
