Vojni penzioner M.R. (75) iz Donjeg Matejevca, uhapšen 22. jula 2025. godine, suočava se sa ozbiljnim optužbama nakon što je, kako se sumnja, nožem usmrtio svoju suprugu M.R. (74). Viši sud u Nišu izrekao je meru obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, jer je zločin počinjen usled duševne bolesti. Ova odluka doneta je na osnovu psihijatrijskog veštačenja koje je pokazalo da je okrivljeni bio u neuračunljivom stanju u trenutku izvršenja dela.
Ubistvo se dogodilo 21. jula 2025. godine u ranim jutarnjim satima, tačnije u 7.10, u porodičnoj kući u kojoj su supružnici živeli. Pre nego što je došlo do tragedije, M.R. je sa suprugom pio kafu, a zatim je, prema rečima javnog tužioca, počinio brutalni napad. Prvo je zadao više udaraca zatvorenim šakama u predelu glave, a potom je pokušao da je zadavi. Na kraju je uzeo kuhinjski nož i prerezao joj vrat i grkljan, što je nažalost dovelo do njene smrti.
Nakon zločina, M.R. je oprao nož i vratio ga na mesto odakle ga je uzeo, a zatim je otišao do komšije i priznao mu šta je učinio. Komšija je odmah pozvao Hitnu pomoć i policiju, koja je privela M.R. i zadržala ga u službenim prostorijama. Tokom ispitivanja, tužilaštvo je predložilo da se izrekne mera obaveznog psihijatrijskog lečenja, s obzirom na nalaze stručnjaka koji su utvrdili da je M.R. imao organski poremećaj sa sumanutošću sličnom šizofreniji.
Na suđenju, sin optuženog, I.R., svedočio je o psihičkim i zdravstvenim problemima svog oca. On je naveo da je M.R. često plakao i ćutao, ali nikada nije pokazivao nasilne tendencije. I.R. je takođe istakao da su i njegov otac i majka bili dementni, a da je tokom pregleda u Vojnoj bolnici utvrđeno da se M.R. plaši da će ga supruga ubiti ili otrovati. I.R. je bio šokiran zločinom, jer ništa nije ukazivalo na to da bi do ovakvog incidenta moglo doći.
Zakon predviđa da za krivično delo ubistvo, prema članu 113 Krivičnog zakona, kazna može iznositi do 15 godina zatvora. Međutim, s obzirom na to da je utvrđeno da je M.R. bio neuračunljiv, sud je odlučio da mu umesto zatvorske kazne izrekne meru obaveznog psihijatrijskog lečenja. Ova mera nema vremensko ograničenje, a dužinu lečenja određuje sud na osnovu periodičnih izveštaja stručne komisije iz psihijatrijske ustanove.
M.R. će ostati u pritvoru dok sud ne proceni da više ne postoji potreba za merom obaveznog lečenja. Ova odluka je izazvala različite reakcije u javnosti, gde se postavlja pitanje kako se mogu sprečiti slični incidenti i kako pomoći osobama koje pate od mentalnih bolesti.
Ovaj tragičan događaj osvetljava ozbiljan problem mentalnog zdravlja u društvu, posebno među starijom populacijom. Mnogi stariji ljudi se suočavaju sa raznim zdravstvenim izazovima, a duševne bolesti često ostaju neprepoznate i neadekvatno lečene. Stoga je važno da se razviju adekvatne strategije za prevenciju i rano prepoznavanje mentalnih poremećaja, kao i pružanje podrške onima koji su pogođeni ovim problemima.
Iz ovog slučaja možemo naučiti da je neophodno sprovoditi više istraživanja i edukacije o mentalnom zdravlju, kako bi se osiguralo da svi, posebno stariji ljudi, dobiju potrebnu pomoć i podršku. Samo tako možemo smanjiti rizik od sličnih tragedija u budućnosti i stvoriti sigurnije okruženje za sve članove društva.
