Protesti protiv prekomernog turizma postali su sve učestaliji u južnoj Evropi, gde građani izražavaju zabrinutost zbog porasta troškova života i gubitka stambenog prostora usled masovnog priliva turista. Gradovi poput Barselone i Venecije aktivno pretražuju održive modele turizma, dok Srbija nastoji privući strane posetioce nudeći kvalitetne smeštajne kapacitete i bogato kulturno nasleđe.
Miroslav Knežević, dekan Fakulteta za turistički i hotelijerski menadžment Univerziteta Singidunum, ističe da prekomerni turizam predstavlja značajan problem, posebno u popularnim destinacijama kao što su Kanarska ostrva i Malta, gde stotine hiljada turista dnevno stvara gužve i opterećuje infrastrukturu. U slučaju Malte, na površini od 316 km² boravi do 38.000 turista dnevno, što izaziva velike probleme u saobraćaju i komunalnim uslugama.
Prekomerni turizam se definiše kao pojava kada se na određenom prostoru, u određenoj destinaciji, u određenom vremenskom intervalu, okuplja preveliki broj turista. Knežević naglašava da su mnoge ove destinacije ekonomski zavisne od turizma, koji čini 40-50% njihovog BDP-a, što dovodi do sukoba između ekonomske dobiti i kvaliteta života lokalnog stanovništva. Ova dilema izaziva proteste u gradovima kao što su Barselona i Venecija, gde stanovnici traže ravnotežu između turističkih prihoda i svojih potreba.
Knežević dodatno objašnjava da prekomerni turizam nije samo pitanje broja turista, već i neodgovornog upravljanja resursima, uključujući prekomerno korišćenje kratkoročnih iznajmljivanja putem platformi poput Airbnb-a, što dodatno povećava cene stanovanja.
Međutim, Srbija ima priliku da iskoristi trenutnu zasićenost popularnih evropskih destinacija i pozicionira se kao atraktivna alternativa. Turisti, koji se suočavaju s gužvama i visokim cenama, sve više biraju manje poznate destinacije koje nude slične doživljaje. Srbija, sa razvijenom infrastrukturom i sve većim brojem letova nacionalne avio-kompanije, postaje dostupnija stranim gostima. U 2024. godini, broj noćenja stranih turista gotovo je izjednačen s domaćim, a devizni priliv od turizma porastao je četiri do pet puta u odnosu na pre 15 godina.
Srbija se pozicionira kao atraktivna destinacija zahvaljujući kvalitetnim hotelima i razvoju saobraćajne infrastrukture. Knežević upozorava da politička nestabilnost i globalni sukobi, poput onih na Bliskom Istoku, mogu negativno uticati na turistički promet. Takođe, nedavni protesti u Srbiji, izazvani padom nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, šalju pogrešnu poruku strancima, koji bezbednost smatraju ključnim faktorom pri izboru destinacije.
S obzirom na sve to, Knežević smatra da se Srbija može usmeriti na seoski turizam i kulturno nasleđe. Tokom pandemije COVID-19, interesovanje za ruralne destinacije je poraslo, a seoski turizam postaje sve važniji. Subvencije za seoski turizam, koje je najavio ministar Memić, dovele su do gotovo dvostrukog povećanja kategorizovanih seoskih domaćinstava, što je značajno za lokalne zajednice.
Srbija, iako nema more, može iskoristiti ovu situaciju kao prednost. Knežević naglašava važnost ulaganja u kulturno nasleđe, poput obnove spomen-kuće Mileve Marić u Rumi, što može privući turiste i integrisati kulturu i turizam. Ova ulaganja stvaraju koncept „kulturizma“ koji može biti prepoznat na globalnom tržištu.
Kao zemlja bogata kulturnim lokalitetima, Srbija ima priliku da diverzifikuje svoju ponudu i privuče turiste koji traže autentična iskustva. Knežević ističe da je neophodno nastaviti rad na obnovi i očuvanju kulturnih vrednosti kako bi se dodatno unapredila turistička ponuda zemlje.
