Igor Milošević, serijski silovatelj, ponovo je uhapšen 18. jula 2023. godine, nakon što je izašao iz zatvora gde je odslužio kaznu zbog nedozvoljenog posedovanja droge. Njegovo hapšenje je rezultiralo zahtevom Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu, koje je izdalo nalog za njegovo zadržavanje zbog sumnje na razbojništvo.
Ovaj incident nije prvi put da se Milošević našao u pravnom sistemu. On je već više od polovine svog života proveo u zatvoru. Na slobodu je izašao u aprilu 2023. godine, ali se već u decembru te godine suočio sa novim optužbama, kada je uhapšen ispred Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru, zbog posedovanja droge. Tada je osuđen na godinu i sedam meseci zatvora.
Prema informacijama iz policije, Milošević je uhvaćen s lisicama na rukama zbog sumnje da je izvršio krivično delo razbojništva. Tužilaštvo je saopštilo da je zadržavanje Miloševića odredio dežurni javni tužilac zbog sumnje da je 18. avgusta 2025. godine, na teritoriji opštine Savski venac, izvršio ovo krivično delo. Nakon saslušanja, tužilaštvo će doneti odluku o daljem postupanju.
Milošević je poznat u javnosti kao serijski silovatelj, što dodatno komplikuje njegovu situaciju. Njegova kriminalna prošlost i učestale povratničke aktivnosti ukazuju na to da je on osoba koja se teško uklapa u društvo nakon višegodišnjeg zatvora. Činjenica da se nakon izlaska iz zatvora ponovo našao u situaciji gde se suočava sa ozbiljnim optužbama za razbojništvo ukazuje na to da je Milošević možda imao problema sa prilagođavanjem životu izvan zatvorskih zidova.
Ova situacija izaziva zabrinutost među građanima Beograda, posebno zbog prirode krivičnih dela koja su se vezivala za Miloševića. Njegova prethodna krivična dela uključuju silovanje i druge oblike seksualnog nasilja, što ga čini opasnim po društvo. Pitanje sigurnosti građana postaje ključno, jer se postavlja pitanje kako pravosudni sistem postupa sa povratnicima i kako se mogu sprečiti slični incidenti u budućnosti.
Stručnjaci za kriminologiju i psihologiju često ukazuju na potrebu za boljim rehabilitacionim programima za zatvorenike, posebno za one koji su počinili teže zločine. Miloševićev slučaj može poslužiti kao primer za razmatranje efikasnosti trenutnog pravosudnog i rehabilitacionog sistema, kao i potrebu za njegovim unapređenjem.
Pored toga, važno je da društvo i institucije prepoznaju i adresiraju uzroke koji vode pojedince ka kriminalnim delima. U mnogim slučajevima, ljudi koji se ponovo vraćaju u kriminal često dolaze iz teških socijalnih i ekonomskih uslova, što može uticati na njihovu sposobnost da se reintegriraju u društvo.
U ovom trenutku, fokus je na zakonodavstvu i pravnim sistemima koji moraju raditi zajedno kako bi osigurali da se slična krivična dela ne ponavljaju. Tužilaštvo i policija igraju ključnu ulogu u ovom procesu, ali je potrebna i saradnja sa psiholozima, socijalnim radnicima i drugim stručnjacima kako bi se razvili programi koji će pomoći u rehabilitaciji zatvorenika i smanjenju stope recidivizma.
Na kraju, Igor Milošević je još jedan u nizu slučajeva koji ukazuje na kompleksnost problema kriminala i rehabilitacije. Njegovo hapšenje i prethodna dela naglašavaju potrebu za ozbiljnom analizom i reformom pravosudnog sistema, kako bi se obezbedila sigurnost građana i sprečilo dalje nasilje.
