Jedan od najsmrtonosnijih vulkana na svetu, meksički Čičon, ponovo pokazuje znake aktivnosti, što izaziva zabrinutost među stručnjacima. Tokom osamdesetih godina, erupcija Čičona usmrtila je više od 2.000 ljudi, a njegovo područje je od tada ostalo zabranjeno zbog opasnosti. Međutim, recentna istraživanja ukazuju na to da se vulkan budi, a naučnici su primetili značajne promene u kraterskom jezeru.
Povišena temperatura vode u jezeru, koja je dostizala čak 118 stepeni Celzijusa, i vidljivo ključanje su skrenuli pažnju na sistem koji je do nedavno delovao stabilno. Timovi istraživača sa Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika (UNAM) otkrili su plutajuće šuplje kugle sumpora u jezeru, što ukazuje na aktivne hidrotermalne procese ispod površine. Ove promene, iako ne ukazuju na neposrednu erupciju, pokazuju da unutrašnji sistem vulkana nije stabilan.
Hemijske analize su pokazale da su nivoi hlorida u vodi značajno varirali, što je indikator unutrašnjih promena u sastavu fluida. Takođe, zabeležen je porast emisija vodonik-sulfida i ugljen-dioksida, gasova koji mogu da se nakupljaju u opasnim koncentracijama u blizini kratera. U izveštaju UNAM-a se navodi da su prisutni mehurići gasova koji izbija iz dna jezera, što dodatno ukazuje na aktivnost hidrotermalnog sistema.
Erupcija Čičona 1982. godine ostaje jedna od najsmrtonosnijih u savremenoj istoriji Meksika, ostavljajući za sobom krater i jezero koja danas služe kao pokazatelji unutrašnje vulkanske aktivnosti. Godine 1982. vulkan je izbacio veliku količinu sumpor-dioksida u stratosferu, što je imalo uticaj na globalne temperature. Sada je vulkan pod žutim alarmom, što označava neuobičajenu, ali ne i eruptivnu aktivnost.
Iako se trenutna aktivnost ne smatra neposrednom pretnjom, složena geohemija u jezeru, zajedno sa porastom emisije gasova, potakla je jačanje mreže za posmatranje vulkana. Međutim, Čičon i dalje nema modernizovan sistem nadzora u realnom vremenu, što otežava procenu rizika. Ograničenja u seizmičkoj pokrivenosti i nedostatak automatizovanih senzora za gasove predstavljaju izazov za istraživače.
Kao odgovor na to, UNAM i državne agencije počeli su da koriste dronove i sisteme za daljinsko osmatranje kako bi pratili toplotne signatere i gasne oblake. Takođe, pokrenuti su obrazovni programi kako bi se lokalno stanovništvo upoznalo sa vulkanskim opasnostima. Jedna od inicijativa, Lotería del Chichón, ima za cilj da stanovništvu u okolnim zajednicama pruži informacije o potencijalnim opasnostima.
Iako velika erupcija u skorijem vremenu deluje malo verovatno, stručnjaci su oprezni zbog mogućnosti eksplozija izazvanih gasovima. Takve eksplozije se mogu dogoditi kada podzemne vode dođu u kontakt sa ekstremnom toplotom. Trenutni uslovi u jezeru ukazuju na to da hidrotermalni sistem funkcioniše pod povišenim unutrašnjim pritiskom, što može ostati stabilno ili se naglo promeniti.
Kao što pokazuju nedavne aktivnosti, pitanje da li je trenutna aktivnost kratkotrajni poremećaj ili uvod u dugotrajniji period nemira ostaje neizvesno. Ipak, jasno je da sistem nije uspavan. Stručnjaci nastavljaju da prate promene i upozoravaju na potrebu za dodatnim istraživanjima i modernizacijom sistema nadzora. U svetlu ovih informacija, važnost edukacije i pripreme lokalnog stanovništva postaje sve očiglednija, jer se sećanje na prethodne katastrofe i dalje snažno oseća među onima koji žive u blizini ovog opasnog vulkana.
