NAJZNAČAJNIJA televizijska serija poslednjih sezona, „Tvrđava“, predstavlja proizvod koji je zasnovan na ličnim sećanjima scenariste Gorana Starčevića i kreatora Mirka Stojkovića. Radnja serije fokusira se na progon Srba iz Republike Srpske Krajine u periodu od 1991. do 1995. godine, kada je iz Hrvatske nasilno proterano oko pola miliona Srba. Ova serija, iako umetnički fikcionalizovana, duboko se oslanja na stvarne događaje i bolne istorijske trenutke.
U središtu narativa nalazi se ljubavna priča između mlade Hrvatice i Srbina, koja evocira asocijacije na „Romea i Juliju“, ali sa mnogo složenijim i mračnijim kontekstom. Dok Šekspirov klasik istražuje porodične sukobe, „Tvrđava“ se bavi dubokim civilizacijskim razcepima i istorijskim okvirom sukoba između Srba i Hrvata, koji seže daleko u prošlost, sve do „Velike shizme“ iz 1054. godine.
Serija se bavi pitanjima identiteta, kulture i dubokih emocionalnih rana koje su ostavile ratne tragedije. Rat koji je započeo pre više od hiljadu godina, čini se, još uvek traje, a linija sukoba prolazi kroz zemlje Srba i Hrvata. „Tvrđava“ uspeva da na zanimljiv način prikaže ovu stvarnost, ponekad i kroz prizmu ličnih tragedija i dilema likova.
Kritičari su primetili da je serija vredno ostvarenje, nesvojstveno tekućoj televizijskoj produkciji u Srbiji. U velikoj meri za to je zaslužan producent Miloš Avramović, koji je omogućio da se kroz dijalog i dramaturgiju Starčevića i Stojkovića stvori jedinstven ugođaj. Režiser Saša Hajduković koristi realistične postupke i inovativno koristi muziku i zvuk, čime uspeva da oživi doba koje prikazuje.
Glumačka ekipa takođe donosi izvanredne performanse, od glavnih likova Luke i Darije, do njihovih roditelja. Likovi su slojeviti i kompleksni, svaki sa svojim unutrašnjim sukobima i traumama. Posebna pažnja posvećena je liku ujaka Momčila, koji predstavlja arhetip borbe i patnje kroz vekove.
Međutim, serija nije bez svojih nedostataka. Kritičari ukazuju na to da „Tvrđava“ ne pruža dovoljno opšti pogled na položaj srpskog naroda kroz istoriju, posebno u kontekstu posleratnog razdoblja. Rat u Hrvatskoj i sistematska diskriminacija Srba često se ne prikazuju u punoj svetlosti, ostavljajući prostor za interpretacije koje ne uzimaju u obzir sve aspekte srpske tragedije tokom devedesetih godina.
Naglašava se da serija ne istražuje dovoljno duboko pitanje zatiranja srpske kulture i jezika, a događaji poput „Oluje“ se predstavljaju kao iznenada nastali, bez konteksta koji bi objašnjavao dugogodišnje pripreme za oružani sukob. Kritičari smatraju da je važno da se ne zaborave istorijske činjenice, kao što su genocid i etničko čišćenje, te da se umetnost ne može izdvojiti iz stvarnosti.
Iako „Tvrđava“ može izazvati snažne emocije i otvoriti nova pitanja, ona takođe može biti viđena kao deo šireg narativa koji se koristi za oblikovanje kolektivnog pamćenja i identiteta. Ova serija može biti i podsticaj za dijalog o prošlosti, ali i o budućnosti Srbije i Hrvatske.
Mnogi veruju da je važno nastaviti sa snimanjem sličnih filmova i serija, kako bi se istina o događajima iz devedesetih približila javnosti. U tom smislu, „Tvrđava“ može poslužiti kao korak ka razumevanju i pomirenju, ali i kao podsećanje na bolne rane koje još uvek nisu izlečene.
Dok se suočavamo sa složenim pitanjima identiteta, kulture i istorije, „Tvrđava“ ostaje značajan podsticaj za razmišljanje, otvarajući vrata za dalja istraživanja i rasprave o srpskoj prošlosti i njenim posledicama. Ova serija nas podseća na važnost pamćenja, razumevanja i, možda, nade za bolju budućnost.
