Dvodnevni samit NATO-a u Ankari završio je usvajanjem završne deklaracije koja potvrđuje kolektivnu odbranu, najavljuje nastavak vojne pomoći Ukrajini i definiše Rusiju kao dugoročnu pretnju bezbednosti. Ovaj događaj bio je obeležen i konferencijom za medije američkog predsednika Donalda Trampa, na kojoj je izvestio reporter Euronews Srbija Nikola Krunić.
Pre Trampovog obraćanja, došlo je do neobične situacije u pres-centru, kada je obezbeđenje američkog predsednika tražilo da svi novinari napuste salu, iako su prethodno prošli sve bezbednosne provere. Ova situacija izazvala je nezadovoljstvo među novinarima, a nakon rasprava sa protokolom, novinari su proveli pola sata u hodniku pre nego što su ponovo mogli da uđu. Zbog toga je konferencija bila odložena više od dva sata.
Na konferenciji, Tramp je ocenio da je samit bio veoma uspešan i istakao jedinstvo članica NATO-a. On je pohvalio domaćina Tursku, predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, nazivajući ga pouzdanim saveznikom SAD, iako je prethodno kritikovao druge članice Alijanse. Tramp je takođe govorio o odbrambenim kapacitetima SAD, naglašavajući povećanje ulaganja u vojsku i odbrambenu industriju. Veliki deo svog obraćanja posvetio je Iranu, ponavljajući tvrdnje da su američke akcije oslabile iranske vojne kapacitete.
Tokom samita, Tramp se sastao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i sirijskim liderom Ahmedom Al Šarom. Govoreći o Ukrajini, Tramp je najavio mogućnost da SAD omoguće Kijevu proizvodnju protivvazdušnih sistema Patriot po američkoj licenci. Zelenski je saopštio da je postignut dogovor o proširenju međunarodne saradnje u proizvodnji dronova, čemu su se pridružile Danska, Holandija i Estonija, čime je broj država u projektu porastao na devet.
Na sastanku sa sirijskim predsednikom, Tramp je izjavio da razmatra mogućnost skidanja Sirije sa američke liste država sponzora terorizma, pohvalivši Al Šaru za doprinos stabilizaciji zemlje.
Poslednjeg dana samita, lideri NATO-a usvojili su završnu deklaraciju kojom se ponovo potvrđuje posvećenost članu 5 Severnoatlantskog ugovora, koji predviđa da je napad na jednu članicu napad na ceo savez. U ovom dokumentu se predviđa nastavak vojne pomoći Ukrajini, koja bi trebala da dobije oko 70 milijardi dolara podrške. Rusija je u deklaraciji označena kao dugoročna pretnja bezbednosti Alijanse, a ponovljen je stav da Iran ne sme da razvija nuklearno oružje.
Jedna od ključnih tema samita bio je program NATO 2030, koji predviđa da evropske članice preuzmu veći deo odgovornosti za konvencionalnu odbranu Alijanse, uz povećanje ulaganja u odbrambene kapacitete i vojnu industriju. Ova strategija ima za cilj jačanje kolektivne odbrane i prilagođavanje pretnjama koje dolaze iz različitih pravaca.
Samit u Ankari označava važan trenutak za NATO, posebno u svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija. Saveznici su se okupili kako bi potvrdili zajedničke ciljeve i obaveze, naglašavajući važnost jedinstva i saradnje u suočavanju sa pretnjama. U svetlu ovih događaja, očigledno je da će NATO nastaviti da igra ključnu ulogu u oblikovanju globalne bezbednosti u godinama koje dolaze.
Samit je takođe pokazao kako se promenila dinamika unutar Alijanse, posebno sa naglaskom na jačanje veza između članica i zajedničku strategiju suočavanja sa pretnjama koje dolaze iz Rusije i Irana. Očekuje se da će naredni koraci biti usmereni na jačanje vojnih kapaciteta i razvoj novih strategija koje će pomoći u očuvanju stabilnosti u regionu.
Što se tiče budućnosti, lideri NATO-a su izrazili potrebu za kontinuiranim prilagođavanjem i inovacijama kako bi se efikasno odgovorilo na izazove koji se pojavljuju na svetskoj sceni, čime se osigurava sigurnost i stabilnost na globalnom nivou.
