Vlada Crne Gore je na svojoj telefonskoj sednici donela odluku o dodeli jednokratne novčane pomoći porodicama žrtava deportacije izbeglica, kao i tragičnih događaja u Štrpcima i bombardovanja u Murinu i Tuzima. Ova odluka predstavlja važan korak ka ispravljanju dugogodišnjih nepravdi prema onima koji su pretrpeli gubitke tokom ovih tragičnih događaja iz devedesetih godina prošlog veka.
Tokom deportacije izbeglica 1992. godine, kao i u događajima u Štrpcima 1993. i bombardovanjima 1999. godine u Murinu i Tuzima, došlo je do ozbiljnih povreda ljudskih prava. Ove situacije su rezultirale gubicima ljudskih života, a tadašnje državne strukture nisu uspele da zaštite svoje građane. U informaciji objavljenoj na sajtu Vlade Crne Gore, naglašava se da su ova dešavanja predstavljala kršenje domaćih zakona i međunarodnih obaveza koje je Crna Gora imala u oblasti ljudskih prava.
Potpredsednik Vlade Aleksa Bečić izjavio je da je ponosan na odluku Vlade da ispravi ovu nepravdu i obezbedi pomoć od po 100.000 evra svim porodicama žrtava. Ova pomoć je simbolična, ali predstavlja važan korak ka priznavanju patnje koju su pretrpele porodice žrtava, kao i priznanje zločina koji su se dogodili u tom periodu.
Deportacija izbeglica iz Bosne i Hercegovine tokom ratnih sukoba devedesetih godina bila je jedno od najtragičnijih poglavlja u istoriji bivše Jugoslavije. Mnoge porodice su izgubile svoje najmilije, a mnogi su bili prisiljeni da napuste svoje domove. U tom kontekstu, događaji u Štrpcima, gde su oteti putnici iz voza, ostavili su dubok trag u kolektivnoj svesti naroda. Ovi događaji su često zaboravljeni ili previđeni u širem diskursu o ratu, ali njihova težina i bol ostaju prisutni.
Slična situacija se dogodila tokom NATO bombardovanja, kada su mnogi civili stradali ili su ostali bez domova. Murino i Tuzi su mesta gde su se odvijali sukobi i gde su se dogodili strašni gubici, što dodatno naglašava potrebu za priznanjem i reparacijom za žrtve.
Vlada Crne Gore je ovim potezom pokazala da je spremna da se suoči sa svojom prošlošću i da pruži podršku onima koji su pretrpeli gubitke i bol. Ova pomoć može da doprinese procesu pomirenja u društvu, kao i da pruži osnovu za dalju diskusiju o ljudskim pravima i pravdi. Priznavanje patnje porodica žrtava je od suštinskog značaja za izgradnju poverenja među različitim grupama u društvu.
Iako je ova pomoć značajna, ona ne može potpuno da nadoknadi gubitke koje su porodice pretrpele. Mnoge od njih su ostale bez svojih najmilijih, a kako vreme prolazi, bol postaje deo njihovih svakodnevnih života. Zato je važno da se uz finansijsku podršku obezbede i druge forme pomoći, kao što su psihološka podrška i programi koji će pomoći tim porodicama da se suoče sa traumama iz prošlosti.
U budućnosti, važno je raditi na jačanju institucija koje se bave ljudskim pravima i osigurati da se ovakvi tragični događaji nikada ne ponove. Obrazovanje o prošlosti, kao i razvoj svesti o ljudskim pravima, ključno je za izgradnju boljeg društva.
Ova odluka Vlade Crne Gore predstavlja simbol nade da se pravda može dostići, čak i nakon dugog perioda nepravde. Samo kroz priznavanje bola i patnje onih koji su pretrpeli možemo izgraditi temelje za mirniju i pravedniju budućnost.
