Poljoprivrednici u Grčkoj su ponovo pokrenuli proteste, blokirajući puteve oko Atine, Nikeje, Larise i drugih gradova, kao i carinarnice na graničnom prelazu Evzoni. Ove akcije su rezultat nezadovoljstva poljoprivrednika prema merama koje je uvela Vlada, a koje su prethodno dovele do uklanjanja barikada tokom božićnih praznika. Kako izveštava Katimerini, nakon što su putevi bili otvoreni tokom Božića, poljoprivrednici su odlučili da ponovo zatvore pravac ka Atini, dok će pravac ka Solunu ostati otvoren za sada.
Poljoprivrednici su najavili da će zatvoriti most na blokadi u Nici, koji je bio otvoren za saobraćaj tokom praznika. Oni su takođe najavili da će ukloniti barikade u utorak, 30. decembra. Ove akcije su deo dugotrajnog sukoba između vlade i poljoprivrednika, koji se bore za bolje uslove rada i veće subvencije.
Protesti su počeli kao odgovor na povećanje troškova proizvodnje, koji su znatno porasli usled inflacije i rasta cena energenata. Poljoprivrednici se žale da su njihovi prihodi smanjeni, dok su troškovi proizvodnje dostigli rekordne visine. Mnogi poljoprivrednici smatraju da je vlada zanemarila njihove potrebe i da ne ulaže dovoljno u razvoj poljoprivrednog sektora.
Osim blokada puteva, poljoprivrednici su organizovali i druge oblike protesta, uključujući okupljanja i mitinge, kako bi skrenuli pažnju na svoj položaj. Oni zahtevaju hitne mere podrške, uključujući povećanje subvencija, smanjenje poreza i pomoć u otplati dugova. Mnogi od njih se suočavaju sa ozbiljnim finansijskim problemima i strahuju da bi mogli izgubiti svoje imanje.
Vlada je, s druge strane, pokušala da umiri situaciju, ističući da su već preduzeli određene korake kako bi pomogli poljoprivrednicima. Međutim, mnogi poljoprivrednici smatraju da to nije dovoljno i da je potrebno više konkretnih mera. Takođe, kritikovali su vladu zbog nedostatka dijaloga i transparentnosti u donošenju odluka koje se tiču poljoprivrednog sektora.
U međuvremenu, situacija se dodatno komplikuje zbog globalnih ekonomskih kretanja koja utiču na cene hrane i energenata. Poljoprivrednici su posebno pogođeni rastom cena goriva, što direktno utiče na troškove transporta i proizvodnje. Mnogi od njih su primorani da povećaju cene svojih proizvoda, što može dovesti do smanjenja potražnje.
Ove tenzije između poljoprivrednika i vlade nisu nove. Tokom prethodnih godina, slični protesti su se odvijali u različitim delovima zemlje, a poljoprivrednici su često koristili blokade puteva kao sredstvo pritiska na vlasti. Ove akcije su obično privlačile pažnju medija i javnosti, ali rešenja koja su proizašla iz tih protesta često nisu bila dugotrajna.
U svetlu trenutne situacije, jasno je da će poljoprivrednici nastaviti sa svojim akcijama dok ne dobiju odgovore na svoje zahteve. Njihov cilj je ne samo da obezbede bolje uslove za sebe, već i da osiguraju održivost poljoprivredne proizvodnje u Grčkoj. Mnogi od njih veruju da je poljoprivreda ključna za ekonomiju zemlje i da zaslužuje veću pažnju i podršku od strane vlade.
Dok se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će vlasti reagovati na ove proteste i da li će biti spremne da se uključe u dijalog sa poljoprivrednicima. U svakom slučaju, izazovi sa kojima se suočavaju poljoprivrednici u Grčkoj traže hitnu pažnju i delovanje, kako bi se sprečili dalji eskalacija i nezadovoljstvo koje bi moglo imati ozbiljne posledice po ceo sektor.
