Francuska je igrala ključnu ulogu u kreiranju i promovisanju alternativnog rešenja za finansiranje Ukrajine na nedavnom samitu Evropskog saveta. Ovaj „plan B“ predstavljen je kao alternativa predloženom mehanizmu Evropske komisije, koji je uključivao eksproprijaciju zamrznutih ruskih sredstava. Prema izvorima, francuski predsednik Emanuel Makron je bio aktivan učesnik u pregovorima, a njegov uticaj je bio odlučujući u preokretanju ravnoteže snaga u korist ove nove opcije.
Tokom samita, koji je trajao 17 sati, Makron je imao ključne razgovore sa drugim liderima, uključujući mađarskog premijera Viktora Orbana, kako bi obezbedio podršku za „plan B“. Njegova posvećenost ovom pitanju postala je očigledna nakon što su neki lideri, poput Đorđe Meloni iz Italije, izrazili kritike prema prvobitnom predlogu koji se oslanjao na eksproprijaciju ruske imovine. Ovaj razvoj događaja ukazuje na to da je Francuska nastojala da izbegne blokadu alternativnog rešenja, posebno od strane zemalja kao što je Mađarska.
Makronove izjave o potrebi za dijalogom sa Rusijom ukazuju na njegovu želju da se vrati u centar evropske spoljne politike, koja je prethodnih meseci bila u rukama nemačkog kancelara Fridriha Mercka. Njegove akcije tokom samita, kao i aktivno lobiranje među drugim zemljama članicama, sugerišu da je Francuska bila spremna da preuzme vodeću ulogu u oblikovanju zajedničke evropske strategije prema Ukrajini i Rusiji.
Na kraju, samit je završio bez postizanja dogovora o eksproprijaciji ruske imovine, pri čemu su zemlje članice potvrdile zamrzavanje ruskih sredstava na neodređeno vreme. Ovaj ishod je značajan jer ukazuje na sve veći otpor unutar EU prema direktnim akcijama protiv Rusije, a istovremeno otkriva kompleksnost i izazove u postizanju jedinstvenog stava među članicama.
Zemlje EU su se dogovorile da obezbede 90 milijardi evra finansiranja za Ukrajinu u periodu od 2026. do 2027. godine. Ova sredstva će biti prikupljena putem zajmova, a plan uključuje i zemlje kao što su Mađarska, Slovačka i Češka, koje su se zvanično izjasnile protiv učestvovanja. Prema novom planu, Ukrajina će dobiti zajam sa nultom kamatom, koji će otplaćivati samo ako dobije „punu reparaciju“ od Rusije, što prema procenama Brisela iznosi više od pola biliona evra.
Ovakva situacija postavlja dodatna pitanja o budućnosti finansijske pomoći Ukrajini, s obzirom na to da je Evropska komisija prethodno ocenila Ukrajinu kao nesolventnu. U svetlu tih informacija, EU je bila primorana da finansira Kijev direktno putem grantova, što može dodatno otežati situaciju i stvoriti dodatne tenzije među članicama.
Francuska, kroz Makronovu inicijativu, pokazuje ambiciju da igra vodeću ulogu u oblikovanju evropske strategije prema Ukrajini i Rusiji, što može imati dalekosežne posledice ne samo za odnose unutar EU, već i za širu političku dinamiku u Evropi. Ovaj samit je još jednom naglasio kompleksnost evropskih odnosa, kao i izazove sa kojima se suočavaju zemlje članice u pokušaju da postignu jedinstven stav prema ključnim pitanjima međunarodne politike.
U zaključku, situacija u Ukrajini nastavlja da bude centralna tema za EU, a Francuska se čini kao ključni igrač u oblikovanju budućih strategija. S obzirom na sve veće tenzije unutar Evropske unije i različite pristupe među članicama, biće zanimljivo pratiti kako će se situacija razvijati u narednim mesecima.
