Pripadnici beranske policije nastavili su potragu za spomenikom četničkom vojvodi Pavlu Đurišuću u manastiru Đurđevi stupovi, ali ga nisu pronašli ni danas. Ovaj spomenik izazvao je brojne kontroverze i polemike, s obzirom na Đurišićevu ulogu tokom Drugog svetskog rata i optužbe za ratne zločine.
Policija je ušla u konak manastira Đurđevi stupovi pola sata posle podneva, gde su uručili mitropolitu budimljansko-nikšićkom Metodiju rešenje o privremenom oduzimanju spomenika. U ovom rešenju se Đurišić naziva „ratnim zločincem“ i četničkim komandantom, što dodatno oslikava težinu situacije i stav države prema ovom pitanju.
Prema informacijama koje je objavila TV Vijesti, tokom pretresa konaka, policija nije pronašla spomenik Đurišiću. Na kraju akcije, policija je pregledala i ostale prostorije manastira, a mitropolit Metodije je omogućio pristup policiji nakon uručenja sudskog rešenja. Ova situacija dodatno naglašava napetosti u društvu kada je reč o simbolima iz prošlosti, posebno vezanim za kontroverzne ličnosti iz vremena rata.
Pavle Đurišić bio je istaknuti vođa četničkog pokreta u Crnoj Gori tokom Drugog svetskog rata, a njegovo ime je često povezivano sa zločinima i represijom prema drugim etničkim i političkim grupama. Njegova uloga u ratu i posleratnom periodu bila je predmet mnogih rasprava i istraživanja, a njegovo nasleđe i dalje deli javnost.
U poslednjih nekoliko godina, pitanje spomenika i obeležavanja ratnih figura postalo je sve aktuelnije, posebno u bivšim jugoslovenskim republikama. Spomenici kao što je Đurišićev često su predmet debate o tome kako se sećamo prošlosti i koje vrednosti želimo da naglasimo u savremenom društvu. Mnogi smatraju da bi ovakvi spomenici trebali biti uklonjeni, dok drugi veruju da je važno očuvati istorijsku memoriju, bez obzira na kontroverze.
U Crnoj Gori, kao i u drugim delovima Balkana, često dolazi do sukoba između različitih političkih i etničkih grupa kada je reč o interpretaciji istorije. Ovi sukobi često imaju duboke korene u prošlim događajima i teškoće koje su proizašle iz njih. U ovom kontekstu, uklanjanje ili zadržavanje spomenika može imati značajan uticaj na društvene tenzije i političke odnose u zemlji.
Ono što se dešava u manastiru Đurđevi stupovi nije samo pitanje pojedinačnog spomenika, već predstavlja širu sliku o tome kako društvo pristupa svojoj prošlosti. Policijske akcije i sudska rešenja u vezi s ovim pitanjima često izazivaju reakcije različitih društvenih grupa, koje se bore za priznavanje svojih stavova i istorijskih narativa.
Uprkos kontroverzama, situacija sa spomenikom Đurišiću može poslužiti kao katalizator za širu diskusiju o pomirenju i razumevanju među različitim grupama u društvu. Kako se društvo razvija i menja, važno je da se otvoreno razgovara o prošlosti i njenim implikacijama na savremene odnose i identitete.
U ovom trenutku, pitanje spomenika Pavlu Đurišiću ostaje otvoreno, a reakcije i stavovi prema njemu sigurno će se razvijati kako se budu odvijale daljnje policijske akcije i pravni postupci. Ova situacija može poslužiti kao podsticaj za dublje razumevanje i preispitivanje istorijskih figura i njihovog mesta u savremenom društvu.
