Naučnici sa Univerziteta Istočne Anglije sproveli su istraživanje koje ukazuje na to da promene u DNK polarnih medveda mogu biti ključne za njihovu sposobnost prilagođavanja na sve više temperature. Ova studija, koja je prvi put uspostavila statistički značajnu povezanost između porasta temperature i promena u DNK kod divljih sisara, objavljena je u časopisu „Mobile DNK“.
Klimatske promene predstavljaju ozbiljnu pretnju za opstanak polarnih medveda, a prognoze sugerišu da bi do 2050. godine moglo nestati do dve trećine ovih životinja zbog topljenja njihovog ledenog staništa. Istraživači su analizirali uzorke krvi medveda iz dva regiona Grenlanda, fokusirajući se na „pokretne“ delove genoma koji su sposobni za brze promene i koji mogu uticati na funkciju drugih gena.
U okviru studije, naučnici su otkrili da se geni povezani sa toplotnim stresom, starenjem i metabolizmom različito ponašaju kod medveda sa jugoistoka Grenlanda. Ovi nalazi ukazuju na moguću adaptaciju polarnih medveda na toplije uslove. Alis Goden, vodeća autorka studije, izjavila je da porast temperature dovodi do povećane aktivnosti ovih gena, što može značiti da se polarni medvedi adaptiraju na promene u svom okruženju.
Jedinstvena grupa medveda iz najtoplijeg dela Grenlanda razvila je mehanizme preživljavanja u uslovima topljenja morskog leda. Istraživanje je pokazalo da su medvedi u ovim toplijim regionima primorani da menjaju svoju ishranu i prilagođavaju se izmenjenim staništima. Uočene su promene u delovima genoma koji su povezani sa preradom masti, što ukazuje na to da se medvedi sa juga Grenlanda sve više hrane biljkama, dok se njihovi severni rođaci i dalje fokusiraju na lov na foke.
Sledeći korak u ovom istraživanju biće ispitivanje da li se slični obrasci adaptacije javljaju i kod drugih populacija polarnih medveda širom sveta, kojih ima 20. Naučnici smatraju da bi rezultati ovog istraživanja mogli pomoći u očuvanju vrste, ali naglašavaju da je neophodno usporiti porast temperature smanjenjem emisija ugljenika kako bi se obezbedila sigurnost polarnih medveda.
Iako nalazi pružaju određenu nadu, Goden je upozorila da polarni medvedi i dalje ostaju pod ozbiljnim rizikom. Njihova sposobnost prilagođavanja je ograničena i zavisi od brzine klimatskih promena. To znači da iako neki medvedi uspevaju da se prilagode novim uslovima, opšta populacija može i dalje biti ugrožena. U svetlu ovih istraživanja, važno je nastaviti s istraživanjima i donošenjem politika koje će zaštititi ovu vrstu i njeno stanište.
Osim što su polarni medvedi simbol klimatskih promena, njihovo preživljavanje je od suštinske važnosti za ekosistem Arktika. Ove životinje igraju ključnu ulogu u održavanju ravnoteže u svom okruženju. Njihova ishrana i ponašanje utiču na populacije drugih vrsta, a njihovo nestajanje moglo bi izazvati domino efekat u čitavom ekosistemu.
Uzimajući u obzir sve ove aspekte, jasno je da je borba protiv klimatskih promena ključna za očuvanje polarnih medveda. Potrebno je povećati svest o ovom problemu i raditi na globalnom smanjenju emisija ugljenika. U budućnosti, istraživanja poput ovog mogu pomoći ne samo u razumevanju kako se polarni medvedi prilagođavaju, već i u razvoju strategija za njihovo očuvanje u svetu koji se brzo menja. Takođe, ova studija može poslužiti kao podsticaj za dodatna istraživanja koja će obezbediti bolje razumevanje kako klimatske promene utiču na druge vrste i ekosisteme širom planete.
