Odrasli polarni medvedi na norveškom arhipelagu Svalbard zabeležili su povećanje telesne težine tokom poslednjih dvadeset godina, uprkos sve većem smanjenju arktičkog morskog leda, prema novoj studiji sprovedenoj od strane Norveškog polarnog instituta. Istraživanje je predvodio Jon Ars, a obuhvatilo je analizu 1.188 merenja 770 odraslih medveda uhvaćenih na Svalbardu u periodu od 1992. do 2019. godine. Ovi podaci su poređeni sa brojem dana bez morskog leda u Barencovom moru, što je omogućilo istraživačima da bolje razumeju promene u težini medveda u kontekstu klimatskih promena.
Tokom ovog perioda, broj dana bez leda u Barencovom moru povećao se za otprilike 100, što znači da su medvedi prosečno imali četiri dana godišnje više bez leda. Ipak, rezultati istraživanja pokazuju da se indeks telesne kondicije medveda značajno poboljšao nakon 2000. godine. Ovo ukazuje na povećane rezerve masti i bolji opšti zdravstveni status ovih životinja. „Dobili su na telesnoj težini tokom poslednje dve decenije, umesto da su izgubili na težini“, rekao je Ars.
Jedno od mogućih objašnjenja ovog trenda može biti porast kopnenog plena, kao što su irvasi i morževi, koji su prethodno bili prekomerno iskorišćeni. Ovaj porast dostupnog plena može omogućiti medvedima da lakše dođu do hrane i tako povećaju svoju telesnu težinu. Takođe, smanjenje leda može dovesti do koncentracije plena, poput prstenastih foka, na preostalim površinama leda, što olakšava lov.
Ipak, naučnici upozoravaju da bi dalji gubici morskog leda mogli dugoročno naškoditi medvedima. Kako se morski led nastavlja smanjivati, polarni medvedi će biti primorani na duža putovanja do svojih lovišta, što može otežati pristup hrani. Već su zabeleženi slični trendovi kod drugih populacija medveda, gde su životinje morale putovati sve dalje kako bi pronašle hranu.
Jon Ars ističe da postoji prag posle kojeg bi polarni medvedi mogli početi da gube na težini. „Još nisu stigli do tog momenta, ali očekujemo da će se to desiti u budućnosti“, dodao je Ars. Ova informacija ukazuje na to da je trenutni trend rasta telesne težine polarnih medveda možda privremen i da bi se u budućnosti mogli suočiti sa ozbiljnijim problemima.
U svetlu ovih saznanja, važno je naglasiti da klimatske promene imaju složen i višedimenzionalan uticaj na životinjske vrste u arktičkim područjima. Iako polarni medvedi trenutno mogu da iskoriste povoljne uslove za povećanje telesne težine, dugoročne promene u njihovom staništu i dostupnosti hrane predstavljaju ozbiljnu pretnju. Ova istraživanja otvaraju važna pitanja o očuvanju i zaštiti polarnih medveda i njihovog staništa.
Osim što pruža uvid u promene u telesnoj težini polarnih medveda, ova studija takođe naglašava važnost istraživanja i praćenja klimatskih promena i njihovog uticaja na divlje životinje. Razumevanje ovih obrazaca može pomoći u razvoju strategija očuvanja koje će omogućiti bolju zaštitu ovih ikoničnih životinja i njihovog staništa.
Polarni medvedi su simbol promene klimatskih uslova na Zemlji, a njihovo zdravlje je indikator šireg stanja arktičkog ekosistema. Kontinuirano istraživanje i praćenje stanja ovih medveda neophodno je kako bi se zaštitila njihova budućnost i budućnost arktičkih regiona u celini. U tom smislu, saradnja naučne zajednice, vlada i organizacija za zaštitu životne sredine od suštinskog je značaja za očuvanje ovog dragocenog ekosistema.
