Francuski predsednik Emanuel Makron je u telefonskom razgovoru sa venecuelanskom opozicionom liderkom Marijom Korinom Mačado izrazio podršku njenom pozivu za oslobađanje političkih zatvorenika u Venecueli. Makron je naglasio da Francuska podržava mirnu i demokratsku tranziciju vlasti, koja u potpunosti poštuje volju venecuelanskog naroda. Mačado je istakla da Edmundo Gonzalez Urutija, za koga se smatra da je pobedio na izborima 2024. godine, treba da preuzme predsedničku funkciju, pozivajući građane da ostanu aktivni dok se ne završi tranzicija.
U međuvremenu, izvoz nafte iz Venecuele je potpuno paralizovan zbog političke krize u zemlji. Kapetani luka nisu primili zahteve za dozvolu brodovima da isplove, što je rezultiralo potpunim prekidom trgovine. Glavna luka za izvoz nafte, Hose, nije imala utovara, a brodovi su čekali na utovar bez mogućnosti isplovljavanja.
U Sjedinjenim Američkim Državama održani su protesti protiv vojne akcije u Venecueli i hapšenja predsednika Nikolasa Madura. Protesti su se održali u više gradova, uključujući Vašington i Njujork, a demonstranti su nosili transparente koji su osudili američku vojnu intervenciju i zahtevali da se SAD povuku iz Latinske Amerike. U Rimu, stotine ljudi je protestovalo ispred američke ambasade, osuđujući američke napade na Venecuelu i pozivajući na oslobađanje Madura.
Venecuela je takođe zatražila hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN, tvrdeći da je američka akcija kolonijalni rat koji ima za cilj uništenje izabrane vlasti. Ambasador Venecuele pri UN je istakao da ova vojna akcija krši međunarodno pravo i Povelju UN.
U Evropi, nemački kancelar Fridrih Merc je naglasio da je neophodno primeniti principe međunarodnog prava u vezi sa situacijom u Venecueli, dok su lideri demokrata u američkom Kongresu kritikovali Trampove poteze, smatrajući ih neodgovornima. Makron je dodao da Gonzalez treba brzo da obezbedi tranziciju vlasti u Venecueli, naglašavajući važnost mirnog rešenja.
Rusija je osudila američke vojne napade, tvrdeći da bi Latinska Amerika trebala ostati zona mira. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je istaklo da Venecuela treba da ima pravo na sopstvenu sudbinu bez spoljnog mešanja. U međuvremenu, izveštaji sugerišu da su američke specijalne snage htele da uhapse Madura u operaciji koja je uključivala obaveštajne podatke iz Venecuele.
Iran i Kuba su takođe osudili američke napade, naglašavajući da predstavljaju kršenje međunarodnog prava. Predsednici ovih zemalja su pozvali na hitnu reakciju međunarodne zajednice i osudu američke agresije.
U međuvremenu, brazilska vlada je sazvala hitan sastanak kako bi razmotrila posledice američke vojne akcije na Venecuelu. Predsednik Čilea je takođe osudio američke napade i pozvao na mirno rešenje krize. Španski premijer je naglasio da je Španija posvećena poštovanju međunarodnog prava i pozvao na deeskalaciju situacije.
Generalni sekretar UN, Antonio Gutereš, izrazio je zabrinutost zbog američke akcije, smatrajući da postavlja opasan presedan. On je pozvao na dijalog i poštovanje prava u Venecueli.
Sve ove akcije i reakcije odražavaju složenost i duboku političku krizu u Venecueli, koja se dodatno komplikuje međunarodnim interesima i geopolitičkim tenzijama. Svaka nova informacija ili događaj u vezi sa situacijom u Venecueli može imati dalekosežne posledice, kako za samu zemlju, tako i za međunarodne odnose.
