Zagreb je bio mesto sukoba između aktivista i policije tokom protesta održanog ispred zgrade Ministarstva spoljnih i evropskih poslova (MVEP). Grupa aktivista, među kojima su bile i Palestinke, provela je noć u pritvoru, a njihovi zahtevi su se odnosili na prekid svih veza sa Izraelom. Aktivistkinje su optužile policiju za nehumane uslove pritvora i nekorektno postupanje, dok policija tvrdi da su privedeni postupali protivno njihovim nalozima, što je dovelo do upotrebe minimalne sile prilikom privođenja.
Na protestu, koji se desio tokom večernjih sati, aktivisti su blokirali ulaz u Ministarstvo, držeći transparente i uzvikujući poruke podrške Palestini. Policija je brzo reagovala, upozorivši okupljene da se udalje kako bi omogućili nesmetan ulaz u zgradu. Kada su se okupljeni oglušili o upozorenja, policija je intervenisala i privela 16 osoba, koristeći, prema njihovim rečima, „najblaže oblike telesne snage“.
Jedna od aktivistkinja koja je bila privedena izjavila je da su uslovi u pritvoru bili „nehumani“ i dodala da je cela situacija bila zastrašujuća. Prema njenim rečima, pritvor je bio loše ventilisan, a one su se prvo nalazile u „kavezu“ pre nego što su prebačene u druge prostorije. Ova izjava ukazuje na ozbiljna kršenja ljudskih prava, što je dodatno osudila Kuća ljudskih prava u Zagrebu, koja je zahtevala odgovornost i transparentnost u postupanju policije.
Policija je takođe izjavila da su privedene osobe imale pravo na lekarski pregled, od kojih je 15 pregledano, a povrede nisu zabeležene. Dve osobe su odbile pregled. Ova izjava ukazuje na to da je policija pokušala da minimizira mogućnost da su privedene osobe pretrpele povrede tokom privođenja.
S obzirom na to da je došlo do blokade javnog objekta, policija je obavila kriminalističko istraživanje zbog prekršaja iz Zakona o prekršajima protiv javnog reda i mira. Osam privedenih, među kojima su bili i stranci, dovedeni su na Opštinski prekršajni sud, koji ih je pustio na slobodu uz zakazivanje daljih radnji u postupku. Preostalih devet privedenih zadržano je do jutra kada su takođe dovedeni na sud.
Ova situacija u Zagrebu ukazuje na sve veće tenzije oko pitanja ljudskih prava i slobode okupljanja, posebno u kontekstu međunarodnih sukoba kao što je situacija u Palestini. Protesti koji se odnose na međunarodna pitanja često izazivaju različite reakcije vlasti, a u ovom slučaju, policijska intervencija je izazvala osude i zabrinutost za ljudska prava. Aktivisti su upozorili na opasnost od potiskivanja slobode izražavanja i okupljanja, ističući da je svako ko drugačije misli izložen represiji.
Ovaj incident u Zagrebu takođe postavlja pitanja o tome kako vlasti reaguju na javne proteste i koliko su spremne da zaštite ljudska prava u situacijama koje mogu postati turbulentne. Aktivisti su izrazili zabrinutost da bi ovakva policijska postupanja mogla postati norma, što bi dovelo do suzbijanja slobode govora i okupljanja u budućnosti.
U svetlu ovih događaja, važno je razmotriti kako se može osigurati da se prava svih građana poštuju i da se obezbedi prostor za mirno izražavanje neslaganja. Samo kroz dijalog i transparentnost vlasti mogu stvoriti okruženje u kojem se poštuju ljudska prava i slobode, a građani mogu slobodno izražavati svoje stavove bez straha od represalija. Ovakvi incidenti moraju poslužiti kao podsticaj za dalju diskusiju o ljudskim pravima i njihovoj zaštiti unutar društva.
