Naučnici su napravili značajan korak napred u oblasti reproduktivne medicine, jer su prvi put uspeli da „podmlade“ ljudske jajne ćelije. Ovaj napredak može potencijalno poboljšati stope uspeha vantelesne oplodnje (VTO) kod starijih žena. Rezultati istraživanja, koji su objavljeni u medijima, sugerišu da se defekti povezani sa starenjem, koji često uzrokuju genetske greške u embrionima, mogu smanjiti dodavanjem ključnog proteina SGO1 (Shugoshin 1) jajnim ćelijama.
U eksperimentu sprovedenom sa jajnim ćelijama doniranim na klinici u Kembridžu, tretirane ćelije su pokazale gotovo upola manju verovatnoću hromozomskih defekata u poređenju sa netretiranim ćelijama. Ovo istraživanje je posebno značajno za žene starije od 35 godina, kod kojih su defekti smanjeni sa 65 odsto na 44 odsto. Melina Šuh, direktorka Instituta „Maks Plank“ i suosnivačica kompanije „Ovo Labs“, ocenila je ovo kao „veoma značajno poboljšanje“ koje može imati dalekosežne posledice na uspeh vantelesne oplodnje.
Pad kvaliteta jajnih ćelija je jedan od glavnih razloga nižih stopa uspeha vantelesne oplodnje i povećanog rizika od hromozomskih poremećaja kod starijih majki. Uobičajene procedure, kao što su višestruki ciklusi vantelesne oplodnje ili intracitoplazmatska injekcija spermatozoida (ICSI), ne rešavaju problem genetičkih defekata u jajnim ćelijama. Ova nova metoda, koja se fokusira na podmlađivanje jajnih ćelija, može značajno promeniti pristup lečenju neplodnosti kod starijih žena.
Istraživači planiraju dodatne studije i razgovore sa regulatornim telima kako bi započeli klinička ispitivanja. Njihov cilj je da poboljšaju kvalitet jajnih ćelija, što bi povećalo šanse za trudnoću već u prvom ciklusu vantelesne oplodnje. Ovaj pristup može otvoriti nove mogućnosti za parove koji se suočavaju s problemima neplodnosti i žele da postanu roditelji.
Gineš Tejlor sa Univerziteta u Edinburgu je ocenila rad kao „zaista obećavajući“. Ona ističe da bi injekcija koja povećava broj jajnih ćelija sa pravilno organizovanim hromozomima mogla da pruži bolju početnu tačku za uspeh tretmana VTO. Ovo bi moglo značiti da će žene koje se bore sa problemima plodnosti imati više opcija i veću verovatnoću da ostanu trudne.
Važno je napomenuti da su istraživanja o genetskim aspektima jajnih ćelija i njihovom podmlađivanju još uvek u ranoj fazi. Iako su rezultati ohrabrujući, potrebna su dalja ispitivanja kako bi se osiguralo da su ove metode sigurne i efikasne. Takođe, istraživači će morati da razmotre etičke aspekte korišćenja ovakvih tehnika, kako bi osigurali da se primenjuju na odgovoran način.
Ove inovacije u nauci i tehnologiji mogu značajno uticati na buduće pristupe lečenju neplodnosti. U svetlu ovih saznanja, moguće je da će u narednim godinama doći do promena u pristupu vantelesnoj oplodnji i drugim metodama zasnivanja porodice. Parovi će možda imati više šansi za uspeh, a naučnici će nastaviti da istražuju načine za poboljšanje reproduktivnog zdravlja žena.
Sve u svemu, napredak u ovoj oblasti može otvoriti vrata novim mogućnostima za mnoge žene i parove koji se suočavaju sa izazovima neplodnosti. Sa daljim istraživanjima i razvojem novih tehnika, budućnost vantelesne oplodnje može izgledati svetlije nego ikad pre.
