Zima počinje sutra, 21. decembra, u 16 časova i 3 minuta, što je važno obeležje u astronomiji i kalendaru. Ova informacija dolazi iz Astronomskog društva „Ruđer Bošković“, koje redovno prati astronomske događaje i njihove uticaje na Zemlju. U isto vreme, stanovnicima južne hemisfere počinje leto, pa ovaj dan simbolizuje suprotnost godišnjih doba na različitim delovima planete.
Prvi dan zime je poznat kao zimski solsticij, koji se dešava kada Sunce dostigne svoju najnižu tačku na nebu, a dan je najkraći u godini. Ovaj fenomen se dešava zbog nagiba Zemljine ose u odnosu na njen put oko Sunca. Tokom zime, severna hemisfera je okrenuta dalje od Sunca, što rezultira kraćim danima i dužim noćima.
Prema podacima za Beograd, na dan početka zime Sunce izlazi u 7.13 sati, dok zalazi u 16.00 sati. Ovo znači da će obdanica, vreme kada je Sunce iznad horizonta, trajati 8 časova i 47 minuta, dok će noć trajati 15 časova i 13 minuta. Ova razlika u trajanju dana i noći može uticati na raspoloženje i energiju ljudi, što je predmet raznih istraživanja.
Zimski solsticij takođe ima značaj u mnogim kulturama i tradicijama širom sveta. U mnogim zemljama, zima se slavi kao vreme okupljanja porodice, razmene poklona i proslava. Ove tradicije često uključuju svetlost, što simbolizuje povratak Sunca i dužih dana. U nekim kulturama, to je vreme kada se slave bogovi Sunca ili se organizuju rituali za plodnost i obnovu.
Osim kulturnog aspekta, zimski solsticij ima i praktične posledice. U agrikulturi, ovaj trenutak označava kraj jednog godišnjeg ciklusa i početak priprema za prolećnu sadnju. Mnogi poljoprivrednici koriste ovaj period da planiraju svoje aktivnosti i pripreme zemlju za nove useve.
U meteorološkom smislu, zima je period kada se temperature drastično smanjuju, a u mnogim regionima dolazi do padavina u obliku snega. U Beogradu, zima može doneti hladne talase, ali i toplije dane, što čini vreme nepredvidivim. Ova promenljivost može uticati na život svakodnevnih ljudi, od saobraćaja do zdravlja.
Važno je napomenuti da su poslednjih godina klimatske promene uticale na sezonske obrasce, što dovodi do neobičnih vremenskih uslova. Na primer, u nekim delovima sveta, zima može biti blaža nego obično, dok u drugim može doći do ekstremnog hladnoće ili snežnih oluja. Ova promena može imati značajne posledice na ekosisteme, poljoprivredu i svakodnevni život.
Na kraju, zimski solsticij je ne samo astronomijski fenomen, već i kulturni i praktični događaj koji ima duboke korene u ljudskom životu. Obeležavanje ovog dana može poslužiti kao podsetnik na cikličnost prirode i važnost prilagođavanja promenama koje ona donosi. Kako zima dolazi, ljudi se često okreću unutrašnjim aktivnostima, uživanju u toplini domova i pripremama za praznike, dok istovremeno iščekuju povratak svetlosti i toplote sa dolaskom proleća.
