Predizborna kampanja na Kosovu i Metohiji zvanično je započela za lokalne izbore zakazane za 12. oktobar, ali umesto konstruktivnih političkih poruka i konkretnih programa, dominiraju optužbe i duboka institucionalna kriza. Trenutno, vlada se nalazi u tehničkom mandatu, Skupština nije konstituisana, a odnosi sa ključnim međunarodnim partnerima, posebno Sjedinjenim Američkim Državama, dodatno su pogoršani.
Direktor Centra za zastupanje demokratske kulture, Dušan Radaković, ističe da je prekid strateškog dijaloga između SAD i prištinskih vlasti došao u ključnom trenutku predizborne kampanje, što mnogi tumače kao jasan politički signal iz Vašingtona. On smatra da trenutak nije slučajno odabran, s obzirom na to da su se nagomilali problemi tokom poslednjih nekoliko godina, pre svega zbog politike Aljbina Kurtija i njegove vlade. Preporuke međunarodne zajednice, uključujući Kvintu i američke institucije, često nisu usvajane, što dodatno komplikuje situaciju.
Ovaj potez SAD može direktno uticati na biračko telo Samoopredeljenja, a Kurti bi mogao pokušati da kompenzuje eventualni pad podrške novim merama koje dodatno pogađaju Srbe. Čim je objavljen prekid dijaloga, vlada tzv. države Kosovo najavila je novi zakon koji od 1. novembra ograničava boravak vozila sa stranim tablicama na teritoriji Kosova. Iako Srbija nije eksplicitno pomenuta u zakonu, jasno je da će najviše biti pogođeni Srbi sa severa.
Radaković upozorava da bi, ako se zakon sprovede, više od 70% stanovništva na severu, koje vozi sa ovlašćenim tablicama iz Srbije, moglo ostati bez automobila. Ova situacija dovodi do pitanja kako će ljudi moći da registruju nova vozila i gde će ih kupovati. Ovakva politika, prema njegovim rečima, praktično onemogućava slobodu kretanja, a sistem funkcioniše tako da tera Srbe da se isele.
On dodatno naglašava da se bez automobila i slobode kretanja, Srbi pretvaraju u taoce sistema. Oni koji nemaju ličnu kartu, moraju se javljati policiji i prijavljivati gde se nalaze. Ova situacija dolazi do apsurdnog nivoa kada ljudi koji nemaju dokumentaciju prema kosovskim zakonima, a imaju prebivalište u Srbiji, moraju izvoziti automobile iz Kosova na svaka tri meseca kako ne bi bili tretirani kao migranti.
Radaković opisuje da će ljudi, ne zbog svoje krivice, već zbog sistemske krivice Kosova, biti primorani da se javljaju određenim policajcima i dokazuju gde su. Ovakvo stanje je, prema njegovim rečima, oblik aparthejda.
U senci ovih tenzija, Skupština tzv. države Kosovo još uvek nije zvanično konstituisana. Ustavni sud osporava njen legitimitet zbog neizabranog potpredsednika iz redova srpske zajednice. Radaković objašnjava da bez petog potpredsednika iz srpske zajednice, Skupština postaje pravno i politički nelegitimna. Predviđa se da bi moglo doći do novih izbora, možda već u novembru, budući da trenutna politička situacija ukazuje na to da Kurti verovatno neće imati većinu za formiranje vlade.
Stručnjaci upozoravaju da bez povratka ozbiljnom dijalogu između Beograda i Prištine, kao i između privremenih institucija i Srba na severu, posledice po srpsku zajednicu mogu biti ozbiljne. Ako se situacija nastavi bez rešenja, to može dovesti do daljeg iseljavanja Srba sa Kosova, ne zbog želje, već zbog nemogućnosti opstanka u ovakvom sistemu.
U trenutku kada tzv. država Kosovo ulazi u predizbornu kampanju bez parlamenta, sa privremenom vladom i bez podrške ključnog međunarodnog saveznika, jasno je da su ulog i tenzije veći nego ikad. Građani su ti koji najviše osećaju posledice ove krize, a pred njima su brojne neizvesnosti i izazovi.
