Tim naučnika sa Univerziteta u Edinburgu u Škotskoj razvio je revolucionarnu tehniku koja omogućava pretvaranje plastičnog otpada u paracetamol koristeći genetski modifikovane bakterije. Ovo otkriće, objavljeno u prestižnom časopisu Nejčer kemistri, može značajno promeniti način na koji upravljamo otpadom i proizvodimo lekove, donoseći održivije rešenje za globalne izazove.
Istraživanje je pokazalo da bakterija Ešerihija koli (E.coli), koja se široko koristi u biotehnologiji, može pretvoriti tereftalinsku kiselinu — molekul koji se dobija iz plastičnih boca i kutija od polietilen tereftalata (PET) — u aktivnu supstancu koja se koristi u popularnim analgeticima i antipireticima. Ovaj proces koristi fermentaciju sličnu onoj koja se primenjuje u proizvodnji piva, omogućavajući konverziju za manje od 24 sata uz efikasnost od 90%, a pod optimalnim uslovima može dostići čak 92%.
Jedna od najvažnijih prednosti ove tehnike je da se proces odvija na sobnoj temperaturi, što rezultira minimalnim emisijama ugljenika. Ovo je u suprotnosti s tradicionalnim industrijskim metodama koje često doprinose klimatskim promenama zbog visokih nivoa emisije CO2. Vođa istraživačkog tima, Stiven Volas, istakao je da ovaj postupak pokazuje da PET plastika nije samo otpad ili materijal za reciklažu, već da mikroorganizmi mogu da je pretvore u vredne proizvode, uključujući lekove.
Svake godine se proizvede preko 350 miliona tona plastičnog otpada, a iako postoje postojeći metodi reciklaže, oni često dolaze s visokim energetskim i ekološkim troškovima. Ovo istraživanje, koje su finansirali britanska agencija EPSRC i farmaceutska kompanija AstraZeneka, uz podršku centra za transfer univerzitetske tehnologije Edinburg inovations, može predstavljati značajan korak napred u smanjenju plastičnog otpada i njegovoj ponovnoj upotrebi.
Iako tehnika još uvek nije spremna za široku industrijsku primenu, istraživači veruju da predstavlja početak nove ere u održivoj proizvodnji lekova. Ovakav pristup ne samo da bi mogao pomoći u rešavanju problema plastičnog otpada, već i u obezbeđivanju potrebnih medicinskih proizvoda na održiv način, čime se smanjuje zavisnost od fosilnih goriva i tradicionalnih hemijskih procesa.
Pored ekoloških prednosti, ova inovacija može imati i značajan ekonomski uticaj. S obzirom na to da se globalna potražnja za lekovima stalno povećava, a resursi postaju sve oskudniji, pronalaženje novih načina za proizvodnju aktivnih sastojaka iz otpada može smanjiti troškove i povećati dostupnost lekova. Ovaj proces pretvaranja plastičnog otpada u lekove može postati značajan deo farmaceutske industrije, čime se otvaraju nova radna mesta i podstiče inovacija.
Osim toga, uspeh ovog istraživanja može inspirisati slične projekte u drugim oblastima, poput proizvodnje hrane ili biogoriva, gde se takođe može koristiti plastični otpad kao sirovina. Očekuje se da će dalja istraživanja i razvoj ove tehnologije doprineti unapređenju metoda reciklaže i smanjenju zagađenja životne sredine.
U svetu koji se suočava sa ozbiljnim problemima zagađenja i klimatskih promena, ovakvi naučni napreci su od suštinske važnosti. Oni ne samo da nude rešenja za smanjenje otpada, već i otvaraju vrata za održivu budućnost gde se resursi koriste efikasnije i odgovornije. Tim sa Univerziteta u Edinburgu pokazuje da je inovacija moguća čak i u najizazovnijim situacijama, pružajući nadu da će nauka i tehnologija zajedno raditi na stvaranju boljeg i održivijeg sveta.
