Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, Miloš Banjac, istakao je da bi građani Srbije mogli već od sledeće grejne sezone početi da plaćaju grejanje prema utrošku. Trenutno se većina građana suočava sa sistemom paušalnog plaćanja, bez obzira na stvarnu potrošnju toplote. Banjac naglašava da je to praksa koja se primenjuje širom Evrope i da ne vidi razlog zašto Srbija ne bi mogla usvojiti sličan model. On takođe podseća da je nužno da toplane počnu da koriste obnovljive izvore energije i otpadnu toplotu, što je u Srbiji još uvek daleki koncept.
U Beogradu, „Beogradske elektrane“ su najveći snabdevač toplote, ali Banjac upozorava da bi problemi u ovom sistemu mogli izazvati šire probleme, uključujući snabdevanje električnom energijom. Ipak, on uverava da su trenutni sistemi struje i grejanja stabilni. „Beogradske elektrane“ su, prema njegovim rečima, pokazale dobru funkcionalnost čak i tokom niskih temperatura, uz samo nekoliko manjih kvarova.
Jedan od čestih problema sa grejanjem u Beogradu je neujednačena temperatura. Mnogi građani se žale da neki stanovi previše greju, dok drugi ostaju hladni. Banjac naglašava da je ova neujednačenost rezultat intervencija koje građani sprovode na vlastitim sistemima grejanja. On predlaže da „Beogradske elektrane“ preuzmu inicijativu da izbalansiraju sistem grejanja kako bi svi korisnici dobili odgovarajuću količinu toplote.
Kada je reč o prelasku na plaćanje grejanja prema utrošku, Banjac objašnjava da se trenutno sprovodi eksperiment sa određenom grupom potrošača u Beogradu. Ova probna grupa, koja čini oko 17% korisnika, plaća grejanje prema svojoj potrošnji, što će omogućiti da se sistem prilagodi kako bi svi građani mogli preći na ovaj model od sledeće grejne sezone. Banjac podseća da je to zakonska obaveza iz 2013. godine koja do sada nije bila sprovedena.
U okviru ovog novog modela, Banjac ističe da bi trebalo da se uvedu i obnovljivi izvori energije u sistem grejanja. On naglašava da je drugi najvažniji energetski sistem u Srbiji, posle Elektroprivrede Srbije, upravo sistem toplana. Prema evropskim direktivama, do 2050. godine, toplane bi trebale u potpunosti preći na obnovljive izvore energije. Nažalost, Srbija se još uvek suočava sa izazovima prelaska sa mazuta i uglja na prirodni gas.
Banjac se nada da će se sa ovim promenama ubrzo krenuti, jer je jasno da je neophodno modernizovati energetski sektor i prilagoditi ga standardima koji se primenjuju u razvijenim zemljama. On smatra da se ne može više izbegavati prelazak na naplatu prema utrošku, jer je to postao imperativ i uslov za dobijanje sredstava od razvojnih banaka.
Za kraj, profesor Banjac poziva na hitnu akciju svih relevantnih institucija kako bi se rešili problemi sa grejanjem u Beogradu i kako bi se građanima omogućilo da plaćaju isključivo onoliko koliko su i potrošili. Njegovi komentari dolaze u trenutku kada se Srbija suočava sa sve većim potrebama za modernizacijom svoje energetske infrastrukture i prelaskom na održivije i efikasnije sisteme grejanja.
