Narodna skupština Republike Srpske je 22. avgusta 2025. godine donela značajnu odluku o raspisivanju referenduma, koji će se održati 25. oktobra, u vezi sa presudom neustavnog Suda Bosne i Hercegovine (BiH) protiv predsednika Republike Srpske, Milorada Dodika, kao i odlukom Centralne izborne komisije (CIK) BiH o prestanku njegovog mandata.
Referendumsko pitanje koje će biti postavljeno građanima glasi: „Da li prihvatate odluke neizabranog stranca Kristijana Šmita i presude neustavnog Suda BiH izrečene protiv predsednika Republike Srpske, kao i odluku CIK-a o oduzimanju mandata predsedniku Srpske Miloradu Dodiku?“ Ova odluka predstavlja direktnu reakciju na pravne i političke izazove s kojima se suočava Dodik i postavlja se kao test volje građana Republike Srpske.
Usvojene su i izmene i dopune Zakona o referendumu i građanskoj inicijativi. Ovim izmenama se propisuje mogućnost osnivanja posebne komisije za sprovođenje referenduma u određenim slučajevima, a ovu komisiju osniva Narodna skupština Republike Srpske. Pored postojećih organa, referendumska komisija će biti zadužena za sprovođenje referenduma, čime se formalizuje procedura i osigurava transparentnost u organizaciji.
Na sednici Narodne skupštine prisutno je bilo 65 poslanika, od kojih je 50 glasalo za ovu odluku. Niko nije bio protiv, niti uzdržan, što ukazuje na široku podršku većine poslanika za raspisivanje referenduma. Ipak, deo opozicije je napustio glasanje, dok su neki poslanici ostali u sali, ali se nisu izjašnjavali. Ova situacija dodatno ukazuje na podijeljenost među političkim strankama u Republici Srpskoj.
Osim odluke o referendumu, Narodna skupština je usvojila i Informaciju o presudi Suda BiH protiv predsednika Republike Srpske i odluci CIK-a o prestanku njegovog mandata. Ovim dokumentom se zauzima stav Narodne skupštine o budućim aktivnostima institucija Republike Srpske, sa jasno definisanim zaključcima koji će usmeravati dalju politiku i akcije vlasti.
Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske, Nenad Stevandić, nakon glasanja, zaključio je posebnu sednicu, čime je ova faza rasprave o ključnim pitanjima za budućnost Republike Srpske okončana. Ovakva dinamika u radu Narodne skupštine predstavlja odgovor na sve prisutnije tenzije i izazove koji se javljaju u političkom životu BiH.
Raspisivanje referenduma u Republici Srpskoj dolazi u vreme kada su odnosi između institucija Republike Srpske i onih na državnom nivou dodatno napeti. Odluke neustavnog Suda BiH, kao i delovanje CIK-a, često su predmet kritike od strane vlasti u Srpskoj, koje smatraju da se time narušava autonomija i suverenitet entiteta. Ovaj referendum može biti viđen kao način da se građani izjasne o ovim pitanjima i pruže podršku svojim liderima.
U prethodnim godinama, razne odluke i presude su izazivale različite reakcije među građanima, ali i među političkim strankama. S obzirom na to da se referendum približava, očekuje se da će kampanja oko ovog pitanja biti intenzivna, s brojnim argumentima i protivargumentima na obe strane.
U tom kontekstu, važno je napomenuti da će ishod referenduma imati dugoročne posledice po političku stabilnost Republike Srpske, kao i po njen odnos sa državnim institucijama. Ako građani odluče podržati odluke Narodne skupštine, to bi moglo ojačati poziciju vlasti i dodatno produbiti razlike između entiteta i centralne vlasti u Sarajevu.
U svakom slučaju, referendum u Republici Srpskoj predstavlja ključni trenutak koji bi mogao oblikovati budućnost ovog entiteta u okviru složenog političkog sistema Bosne i Hercegovine.
