Pitali su Beograđane koja reka teče ispod Brankovog mosta i odgovori su čista sramota
Anketa sprovedena u Knez Mihailovoj ulici pokazala je da tek poneko zna da ispod Brankovog mosta teče reka Sava. Mladi su davali različite, pogrešne odgovore poput toga da ispod mosta teče ‘Brankova reka’ ili Dunav.
„Znate li koja reka protiče ispod Brankovog mosta?“ – na ovo, naizgled, lako pitanje, masa Beograđana nije umela tačno da odgovori. Postojali su i oni koji su na pitanje odgovorili tačno, ali nisu baš bili sigurni u svoje znanje. Ipak, jedan je nadmašio sve – ispod Brankovog mosta, teče, logično – Brankova reka!
Svako ko živi u Beogradu makar jednom je prešao preko Brankovog mosta. Pa ipak, kada je nedavno jedan tiktoker sproveo anketu u Knez Mihailovoj ulici, tek poneko je znao da ispod ovog mosta teče – reka Sava.
– Sava, ne, ne, ipak Dunav! Ispod Brankovog mosta? Pa, teče Brankova reka – bili su samo neki od odgovora Beograđana, mahom mlađih, na ovo naizgled prosto pitanje.
Nakon odgledanog „Tik-tok“ videa, ljudi su bili i više nego razočarani i poraženi odgovorima koje su čuli. „Au, šokirana sam“, „Sramota“, „Današnja deca ništa ne znaju“….samo su neki od komentara korisnika ove društvene mreže.
Međutim, pitanje je da li bi i svi oni koji se ovako preko tastature gnušaju netačnih odgovora takođe umeli da odgovore tačno, onako iz prve.
Ova anketa je izazvala široku diskusiju među korisnicima društvenih mreža i u medijima. Mnogi su se zapitali šta je uzrok ove neinformisanosti među mladima. Da li se radi o nedovoljnom obrazovanju, nedostatku interesa za geografiju, ili jednostavno o opštem trendu smanjenja znanja o osnovnim stvarima koje se tiču njihovog grada?
Geografska pismenost je važna za razumevanje sveta oko nas, a posebno za mlade koji odrastaju u urbanim sredinama. Beograd je bogat istorijom i tradicijom, a reke koje ga okružuju igraju ključnu ulogu u oblikovanju njegovog identiteta. Sava je jedna od najvažnijih reka u Srbiji, a njen značaj se ne može podceniti.
U ovoj situaciji, možda je vreme da se razmisli o načinima kako da se poveća svest o lokalnoj geografiji među mladima. Škole bi mogle igrati ključnu ulogu u ovom procesu, organizovanjem terenskih nastava, radionica i drugih aktivnosti koje bi podsticale učenike da istražuju svoju okolinu.
Osim toga, društvene mreže i platforme kao što je TikTok mogu biti korisni alati u širenju svesti. Kratki video sadržaji koji obrađuju važne informacije o gradu, istoriji i kulturi mogli bi privući pažnju mladih i motivisati ih da se zanimaju za ono što ih okružuje.
Na kraju, važno je napomenuti da je svaka generacija suočena sa izazovima u obrazovanju i informisanju. Dobar deo odgovornosti leži i na starijim generacijama, koje bi trebale da budu uzor i da podstiču mlade na istraživanje i učenje.
U ovom slučaju, anketa je postavila važna pitanja o znanju i svesti o lokalnom identitetu. Iako su odgovori bili razočaravajući, oni takođe nude priliku za promenu i unapređenje. U svetu gde je informacija na dohvat ruke, važno je da mladi prepoznaju vrednost znanja i da se aktivno angažuju u učenju o svojoj okolini.
Kao što je pokazala ova anketa, osnovna geografska pismenost nije samo pitanje školskog obrazovanja, već i pitanje identiteta i pripadnosti. Beograd je grad sa bogatom kulturom i tradicijom, i svi njegovi stanovnici, bez obzira na godine, trebali bi imati osnovno znanje o njegovim rekama, istoriji i značaju.
