Otvarajući ovogodišnji Festival pirotskog ćilima, gradonačelnik Pirota Vladan Vasić istakao je važnost ovog događaja za lokalnu zajednicu i budućnost pirotskog ćilima. U dvorištu Muzeja Ponišavlja, Vasić je izjavio da se očekuje da pirotski ćilim, koji već ima zaštitu oznakom geografskog porekla, uskoro dobije i status svetskog kulturnog dobra pod zaštitom UNESCO-a. „To je velika stvar za Pirot“, naglasio je, dodajući da pored pirotskog ćilima, grad ima još dva značajna brenda – pirotsku peglanu kobasicu i pirotski kačkavalj, koji takođe imaju svoje festivale.
Vasić je ukazao na to da će se za oko dve nedelje održati Sajam pirotskog sira i kačkavalja, čime se dodatno promoviše lokalna tradicija i kultura. On je sa ponosom napomenuo da su pre dve godine poklonili kolekciju pirotskih ćilima manastiru Hilandar, gde su sada deo trpezarije.
Lea Vučić, kustos Muzeja Ponišavlja, otkrila je da je ovogodišnji festival obogaćen novinom – izložbom ćilima iz privatnih kolekcija Piroćanaca. „Jedan od najznačajnijih eksponata je ćilim napravljen krajem 19. veka, koji se prenosi s kolena na koleno unutar jedne pirotske porodice“, dodala je Vučić, naglašavajući značaj očuvanja ovih porodičnih vrednosti.
Manifestaciju je posetila i pomoćnica ministra turizma Višnja Rakić, koja je izrazila svoje oduševljenje Pirotom, iako nije iz tog kraja. „Verujem da će pirotski ćilim postati ne samo brend Pirota, već i nebrušeni brilijant u narednim godinama“, izjavila je Rakić. Pored toga, pohvalila se da u svojoj kući ima pirotski ćilim star 30 godina, ističući njegovu vrednost i značaj.
Na otvaranju festivala prisustvovala je i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski. Ona je naglasila bogatstvo srpskog naroda i važnost brenda kao što je pirotski ćilim, koji nosi simboliku nade, ljubavi i stremljenja. „Pirotski ćilim je mnogo više od tkanine; u njemu se ogleda sve ono za šta smo živeli i umirali“, kazala je Stamenkovski, ističući duboku vezanost ljudi za ovu tradiciju.
Festival pirotskog ćilima trajaće tri dana i obuhvatiće različite aktivnosti, uključujući radionice tkanja koje su namenjene mladima i svima koji žele da se upoznaju sa ovim zanatom. Ove radionice imaju za cilj očuvanje kulturnog identiteta Pirota i podsticanje mladih da se uključe u očuvanje tradicije.
Pirotski ćilim, sa svojom bogatom istorijom i značajem, predstavlja ne samo umetnički izraz, već i deo kulturnog nasleđa Srbije. Njegovo potencijalno uključivanje u UNESCO-ovu listu svetske baštine može dodatno osnažiti lokalnu zajednicu i privući turiste, što bi imalo pozitivan uticaj na ekonomiju Pirota.
Festival pirotskog ćilima je odlična prilika za promociju ovog umetničkog zanata, ali i za povezivanje zajednice kroz tradiciju i kulturu. Tokom festivala, posetioci će imati priliku da vide raznovrsne uzorke ćilima, učestvuju u radionicama i nauče više o procesu tkanja, što dodatno doprinosi očuvanju ovog veština koja se prenosi s generacije na generaciju.
Uzimajući u obzir sve ove aspekte, Festival pirotskog ćilima nije samo kulturna manifestacija, već i važan korak ka očuvanju i promociji srpske tradicije, koja može doneti mnogo benefita lokalnoj zajednici i šire.
