Policija u Beogradu je u nedelju, 10. juna, uhapsila B.G. (63) zbog sumnje da je izvršio nasilje u porodici. Ova situacija se odigrala u njegovom domu u Zemunu, gde je, kako se izveštava, bio u alkoholisanom stanju. Nakon verbalne svađe sa suprugom R.J. (72), došlo je do fizičkog napada. B.G. je, kako se navodi, fizički napao suprugu tako što joj je nanio više udaraca drvenom cepanicom u predelu glave i tela.
Ova situacija je izazvala zabrinutost i ukazala na sveprisutni problem porodičnog nasilja u društvu. Policija je brzo reagovala i odredila zadržavanje osumnjičenom do 48 sati. Istragu o ovom slučaju vodi Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, koje će utvrditi sve okolnosti događaja i doneti odgovarajuće pravne korake.
Prema podacima iz različitih istraživanja, nasilje u porodici je jedan od najtežih oblika kršenja ljudskih prava. Žrtve često ne prijavljuju nasilje zbog straha od osvetničkih akcija nasilnika ili zbog sramote i stigmatizacije. U srpskom društvu, kao i u mnogim drugim, postoji duboko ukorenjeno uverenje da je porodični život privatna stvar, što dodatno otežava situaciju.
U poslednjim godinama, zakonodavstvo u Srbiji je postalo oštrije prema nasilnicima. Uvedene su strože kazne za porodično nasilje, a policija i tužilaštvo su dobili veće ovlašćenje da reaguju na prijave. Ipak, i dalje postoji potreba za dodatnim edukacijama i kampanjama koje bi podigle svest o ovom problemu.
Prema izveštaju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u Srbiji se svake godine beleži porast prijava za nasilje u porodici. Tokom 2022. godine, evidentirano je više od 20.000 prijava, što ukazuje na ozbiljnost problema. Mnoge žrtve su žene, ali nije reč isključivo o ženama; i muškarci mogu biti žrtve porodičnog nasilja.
U okviru društva, važno je stvoriti podržavajuće okruženje za žrtve, kako bi se osećale sigurno prilikom prijavljivanja nasilja. Organizacije koje se bave pravima žena i zaštitom žrtava nasilja igraju ključnu ulogu u ovom procesu. One pružaju pravnu pomoć, psihološku podršku i utočište za žrtve koje su bile izložene nasilju.
U poslednje vreme, sve više se govori o problemu porodičnog nasilja u medijima, što može pomoći u razbijanju tabua i sticanju većeg razumevanja za žrtve. Edukacija i podizanje svesti među mladima su ključni za sprečavanje nasilja u budućnosti. Škole i obrazovne institucije bi trebale da uvrste teme vezane za nenasilnu komunikaciju, emocionalnu inteligenciju i rešavanje sukoba u svoj obrazovni program.
Društvo kao celina mora preuzeti odgovornost za borbu protiv porodičnog nasilja. Svaki građanin može doprineti stvaranju bezbednijeg okruženja tako što će se usprotiviti nasilju, prijaviti ga i pružiti podršku žrtvama.
U slučaju B.G., nadamo se da će pravosudni sistem delovati brzo i efikasno kako bi se zaštitila R.J. i sprečilo dalje nasilje. Ovaj slučaj može poslužiti kao podsticaj za sve nas da se aktivno uključimo u borbu protiv porodičnog nasilja i stvorimo društvo u kojem će svaka osoba biti zaštićena i poštovana.
Porodično nasilje je ozbiljan problem koji zahteva našu pažnju i akciju. Obrazovanje, podrška i zakonska zaštita su ključni elementi u borbi protiv ovog društvenog problema. Uloga zajednice je od suštinske važnosti kako bi se osigurala sigurnost i dostojanstvo svake osobe unutar doma.
