Bend koji je osnovan u Foči stekao je veliku popularnost tokom svoje karijere, nastupajući širom Republike Srpske, Srbije, Crne Gore, ali i u inostranstvu, uključujući Australiju, Nemačku i Švajcarsku. Njihov repertoar je raznovrstan, obuhvata narodnu i zabavnu muziku, a često su angažovani za svadbe, krštenja, veselja, kao i nastupe u klubovima i na vašarima. Neki od njihovih najpoznatijih hitova uključuju „Vozi me na Pale“, „Svira frula, svira violina“, „Vakcina“ i „Vakcina 2“. Osim muzike, bend se pojavio i u popularnom filmu „Južni vetar“.
Iza uspeha benda krije se i teška životna priča njihovog pevača, Gocija. On je u nekoliko navrata govorio o tragedijama koje su ga zadesile tokom života. „Taman sam počeo da pevam, desio se nesrećni rat. Otac mi je tada poginuo, a posle njega poginuo je sin mog brata, koji je imao samo 18 godina. Nakon toga umrla mi je majka, a mnogo sam bio vezan za nju. Posle toga sam operisao srce, imao moždani udar, i teško sam to podnosio. Ali, nekako sam sve prebrodio i uspeo da se vratim u život,“ otkrio je Goci u jednom intervjuu.
Goci se suočio sa brojnim gubicima, ali nije želeo da svoju privatnost iznosi u javnost. „Brat mi je preminuo. Bilo mi je neprijatno da pričam po televizijama o tome. Mislim da ljudima nije interesantna tuđa intima. Njih zanima kako pevam i pišem stihove,“ rekao je. Često je bio primoran da nastupa čak i kada nije imao volje za time, kao što je bio slučaj nakon smrti svog brata.
„Jednom sam imao nastup, a nije prošlo ni 40 dana od smrti moga brata. Kada sam završio s pevanjem, presvukao sam se i obukao crnu košulju. Posle tog nastupa neki momci me zovu da pevamo još, ja im kažem: ‘Ne mogu, rušan sam.’ Oni se čude: ‘Kako si rušan, sad si pevao?’ Ljudi ne shvataju da je posao jedno, a privatan život, drugo,“ ispričao je Goci.
Emocije su, kako kaže, i dalje teško kontrolisane. „Teško uspevam da se suzdržim, evo i sada mi malo fali suza da mi pođe. Mnogo sam osetljiv. Ko me ne poznaje, mislio bi svašta, pogotovo kada ja zapevam te moje Gare,“ priznao je.
Iako je preživeo teške trenutke, nije imao snage da svoju bol pretoči u muziku. „Nisam mogao da snimim pesmu o svojim gubicima. To mi je previše potresno. Snimio sam samo pesmu o svojoj slavi, ali ne o familiji. To ne bih mogao ni da otpevam,“ rekao je Goci.
Osim teških trenutaka, Goci se prisetio i smešnih situacija sa nastupa. Jedna od njih bila je svadba bez mlade. „Pamtim jednu svadbu. Uoči svadbe, mlada je dobila bolove i odveli su je u bolnicu da se porodi. Kada sam došao na svadbu, pored mladoženje su sedeli dever i deveruša, a on sam. Pitam ga kada počinjemo da sviramo, a on mi kaže da je mlada u bolnici, ali da ćemo svirati kao da je tu,“ ispričao je.
Još jedna anegdota koju pamti vezana je za nastupe iznenađenja, kada je bio sakriven na neočekivanom mestu. „Jednom su me sakrili u toalet. Toalet je bio blizu bine i nisu znali gde da me sakriju, pa mi kažu: ‘Ajde ti, Goci, u toalet.’ I počinjem ja da pevam iz toaleta: ‘Neće Gara da primi vakcinu.’ Ljudi se okreću i traže me, a ja izlazim iz toaleta,“ rekao je Goci.
Ove priče osvetljavaju ne samo njegovu muzičku karijeru, već i borbu s ličnim tragedijama koje su ga oblikovale kao umetnika. Njegova sposobnost da prevaziđe teške trenutke i nastavi sa radom, uz humor i posvećenost, čini ga inspirativnom figurom u svetu muzike.
