Iako često razmišljamo o zdravlju bubrega kroz prizmu unosa soli i vode, ovi vitalni organi imaju važniju ulogu nego što mislimo. Bubrezi su zaduženi za filtriranje krvi, izbacivanje toksina i proizvodnju hormona. Istraživanja pokazuju da čak jedan od sedam odraslih osoba pati od hronične bolesti bubrega (CKD), a većina njih nije ni svesna svog stanja. Kada su bubrezi oštećeni i ne funkcionišu efikasno, toksini se nakupljaju u telu, što može povećati rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara.
Pored toga, ono što je posebno zabrinjavajuće jeste da neke navike koje smatramo zdravima mogu dugoročno opteretiti bubrege. Dobra vest je da se manjih promenama može sprečiti dalja šteta.
1. Previše proteina
U današnje vreme, popularni proteinski šejkovi i dijete sa visokim sadržajem proteina mogu doneti više štete nego koristi. Prekomeran unos proteina, naročito iz crvenog mesa, povezan je sa većim rizikom od razvoja CKD. Urolog dr Dejvid Šusterman ističe da povećane doze proteina ne doprinose izgradnji mišića, već samo dodatno opterećuju bubrege. Preporučuje se oslanjanje na biljne izvore proteina, kao što su pasulj, sočivo i orašasti plodovi, uz preporučeni unos od oko 0,8–1 g po kilogramu telesne težine.
2. Preterivanje sa suplementima
Dodaci ishrani mogu biti opasni ako se uzimaju u velikim dozama. Na primer, prekomerni unos vitamina C, kalcijuma ili kurkumina može dovesti do stvaranja bubrežnih kamenaca. Vitamin D može narušiti ravnotežu minerala kod osoba sa CKD, dok suplementi kalijuma mogu izazvati opasne posledice nakupljanjem u krvi. Pre nego što počnete sa suplementima, važno je posavetovati se sa lekarom, naročito ako već imate zdravstvene probleme.
3. „Detoks“ čajevi
Mnogi čajevi koji obećavaju detoksikaciju često sadrže diuretike i biljne mešavine koje mogu izazvati dehidrataciju i dodatno opteretiti bubrege. Dr Šusterman naglašava da su bubrezi sami po sebi najbolji „detoksikatori“. Umesto toga, fokusirajte se na uravnoteženu ishranu, bogatu vlaknima i dovoljnu hidrataciju.
4. Previše vode
Iako je hidratacija važna, prekomeran unos vode može razrediti elektrolite u krvi, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući otok mozga. Bubrezi mogu preraditi oko jedan litar vode na sat, pa višak može izazvati preopterećenje. Preporučuje se piti vodu kada ste žedni i proveravati boju urina – svetložuta boja ukazuje na dobru hidrataciju.
5. Često uzimanje lekova protiv bolova
Lekovi kao što su ibuprofen, naproksen i aspirin su lako dostupni, ali redovno uzimanje ovih lekova može smanjiti protok krvi kroz bubrege i vremenom oštetiti njihovu funkciju. Čak i male doze ovih lekova tokom dugog perioda mogu imati negativne posledice, naročito kod osoba sa povišenim krvnim pritiskom ili dehidratacijom. Preporučuje se čuvati analgetike za situacije kada su zaista potrebni.
Kada ste poslednji put proverili bubrege?
Hronična bolest bubrega može se otkriti jednostavnim testovima krvi i urina. Ključno je da se brinemo o zdravlju bubrega tako što ćemo prestati pušiti, održavati zdravu telesnu težinu, redovno vežbati, paziti na unos soli i kontrolisati krvni pritisak. Male promene u svakodnevnim navikama mogu dugoročno spasiti bubrege i poboljšati kvalitet života.
U današnjem svetu, kada se često zanemaruje zdravlje, važno je biti svestan kako naše navike utiču na bubrege i opšte zdravlje. Održavanje zdrave ishrane i aktivnog načina života može imati značajan uticaj na zdravlje ovih vitalnih organa.
