Pet opozicionih stranaka u Srbiji, uključujući Narodni pokret Srbije, Srbiju centar, Zeleno-levi front, Pokret slobodnih građana i Stranku slobode i pravde, postigle su dogovor o koordinaciji svojih aktivnosti prema Evropskoj uniji. Ove stranke smatraju da je važno da EU bude obaveštena o stanju demokratije u Srbiji i da prepozna proevropsku alternativu aktuelnoj vlasti. Pozivaju i druge proevropske grupacije da se pridruže njihovim aktivnostima, iako su neki već odbili ovu inicijativu.
Opozicija ističe da su im skupštinska tela postala besmislena zbog načina na koji vladajuća stranka, predvođena Aleksandrom Vučićem, izigrava procedure. Njihov cilj je da se zajednički pripreme za dolazak misije Evropskog parlamenta u Srbiji, koja je zakazana za kraj januara, kako bi razotkrili antievropski karakter trenutne vlasti. Branko Miljuš, predstavnik Stranke slobode i pravde, naglašava da je dilema između Istoka i Zapada lažna, te da se zapravo radi o izboru između evropskog puta i izolacije koju donosi vlast radikala.
Ipak, Demokratska stranka je negativno odgovorila na poziv za koordinaciju, smatrajući da je nametanje evropskih ideja u ovom trenutku štetno i da ne doprinosi stvaranju atmosfere koja bi omogućila smenu vlasti. Srđan Milivojević, predsednik Demokratske stranke, ističe da evropska budućnost Srbije ne zavisi od proevropskih stranaka, već od uspeha studentske liste i stvaranja ravnoteže u političkom ambijentu.
Tokom poslednje godine, studentski pokret je postao dominantna opoziciona snaga, što je stvorilo izazov za parlamentarnu opoziciju. Analitičar Vladimir Dobrosavljević objašnjava da se opozicija suočila sa dilemom da li da se pridruži studentskom pokretu ili da izgradi sopstvenu poziciju. Odlučili su se za profilisanje, s ciljem da se približe glasačima koji podržavaju evropski put.
Dobrosavljević smatra da je ovaj potez razuman sa stanovišta parlamentarnih stranaka proevropske orijentacije. Ističe da je uticaj stranog faktora, bez obzira na to da li dolazi sa Istoka, Zapada ili iz inostranstva, uvek ključan u političkim procesima na Balkanu.
Zajedničko istupanje prema EU neće imati formalno telo, već će se oslanjati na usaglašavanje stavova među strankama potpisnicama. Oponencija se nada da će ovakvim pristupom postići veći uticaj na evropske institucije i podstaći promene u Srbiji koje bi mogle dovesti do jačanja demokratije i vladavine prava.
Ove inicijative dolaze u trenutku kada je srpska vlast kritikovana zbog korupcije, nedostatka slobode medija i ograničavanja političkih prava. Opozicija smatra da je ključna borba protiv ovih problema i da je integracija Srbije u EU jedan od načina da se postigne veća demokratija i zaštita ljudskih prava.
Na kraju, situacija u Srbiji ostaje kompleksna, s različitim pogledima na evropski put i unutrašnje političke odnose. Opozicione stranke se trude da uspostave zajednički front kako bi se suprotstavile aktuelnoj vlasti i približile Srbiju evropskim standardima. Međutim, njihova sposobnost da mobilizuju podršku i prevaziđu unutrašnje razlike biće ključna za njihov uspeh u narednim mesecima.
