Građani iz različitih delova Srbije javljaju kako policija pojačano patrolira u blizini pešačkih prelaza i kažnjava pešake koji krše saobraćajne propise. Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja (ABS), situacija je alarmantna – gotovo svaki treći dan pogine jedan pešak, a svakog dana se povredi oko sedam pešaka. Godišnje na srpskim putevima pogine oko 130 pešaka, što čini 26% svih smrtnih slučajeva u saobraćaju, a posebno su ugroženi stariji građani, s obzirom na to da polovina stradalih ima više od 65 godina.
Mnogi od ovih tragičnih događaja dešavaju se zbog prekršaja koje pešaci počine. Najčešći uzrok stradanja pešaka je prelazak ulice van pešačkog prelaza, a zatim prelazak sa „ometenom pažnjom“, kao što je korišćenje mobilnog telefona ili slušalica, dok je prelazak na crveno svetlo treći najčešći uzrok.
Finansijske sankcije za prekršaje pešaka su značajne. Zakon o bezbednosti saobraćaja (ZOBS) jasno definiše kazne, koje se razlikuju u zavisnosti od težine prekršaja. Na primer, prelazak van pešačkog prelaza (ako je udaljen manje od 100 metara) košta 5.000 dinara, dok kazna za one koji vode dete mlađe od 12 godina iznosi između 10.000 i 20.000 dinara. Korišćenje mobilnog telefona ili slušalica dok prelazite ulicu kažnjava se sa 3.000 dinara, a u slučaju da vodite dete, kazna može iznositi do 12.000 dinara.
Prelazak na crveno svetlo košta 5.000 dinara, dok se kazna za pešačenje u stanju alkoholisanosti, teturanja ili ležanja na putu može kretati od 20.000 do 40.000 dinara. Kazne za kretanje po auto-putu ili brzim saobraćajnicama su takođe rigorozne, kreću se od 10.000 do 30.000 dinara, dok se za nepoštovanje pravila o kretanju kolovozom van naselja kazna iznosi 3.000 dinara.
U slučajevima kada pešak izazove saobraćajnu nezgodu kršenjem nekog od ovih pravila, kazna može da dostigne i 40.000 dinara, a može mu biti izrečena i zatvorska kazna do 30 dana. U tim situacijama, pešak preuzima punu odgovornost za nastalu štetu i povrede.
Važno je napomenuti da pešački prelaz nije „zaštitna zona“, kako mnogi misle. Policija upozorava da pre nego što pešak kroči na kolovoz, mora biti siguran da to može učiniti bez ugrožavanja saobraćaja. Pešaci imaju prednost, ali su dužni da ne rizikuju i ne istrčavaju pred vozila. Stručnjaci iz ABS-a preporučuju da pešaci uvek uspostave vizuelni kontakt sa vozačem pre nego što pređu ulicu.
Takođe, iz MUP-a i ABS-a apeluje se na pešake da u uslovima smanjene vidljivosti, posebno tokom zime i noću, nose svetliju odeću ili reflektujuće materijale kako bi bili uočljiviji. Osim toga, ako se kreću van naselja, pešaci su obavezni da nose svetloodbojne prsluke.
S obzirom na to da je bezbednost pešaka u saobraćaju od vitalnog značaja, apeluje se na sve učesnike u saobraćaju da budu oprezni i odgovorni. Policija će nastaviti sa pojačanim nadzorom, a građani su pozvani da poštuju saobraćajne propise kako bi se smanjio broj stradalih i povređenih pešaka.
