U Srbiji, između 45.000 i 70.000 penzionera nastavlja da radi i nakon odlaska u penziju, zahvaljujući zakonu koji im omogućava zaposlenje uz zadržavanje penzije. Predsednica udruženja penzionera Stari Grad, Snežana Nena Šantić, naglašava da mnogi stariji ljudi rade iz finansijske potrebe, ali i da bi se socijalizovali i osećali korisno. Penzioneri su često cenjeni radnici, posebno u deficitarnim zanimanjima, ali je takođe važno da redovno izmiruju svoje doprinose i planiraju dugoročno.
Šantić ističe da je rad posle penzije koristan iz dva razloga: prvi je dodatak uz malu penziju, a drugi je potreba za socijalizacijom. Mnogi penzioneri, nakon početnog odmora, suočavaju se sa osećajem izolacije. „Vrlo brzo počinje da nam nedostaje uprava, nedostaje nam ljudi, nedostaje nam to što treba da smo u društvu“, objašnjava ona.
Prema zakonu, penzioneri mogu raditi po ugovoru o radu ili ugovoru o delu, kao i pokrenuti sopstveni biznis, s određenim ograničenjima za korisnike porodičnih invalidskih penzija. Šantić upozorava da oni koji primaju porodične invalidske penzije moraju pažljivo da prate svoja zaduženja kako ne bi izgubili prava na penziju tokom rada, jer se revizija penzije po prestanku rada obračunava na osnovu prvobitnog rešenja o penzionisanju.
Postoje dve glavne grupe penzionera koji se odlučuju na rad: oni sa niskim primanjima i oni sa specifičnim znanjima i iskustvima. „Inflacija i cene, kao i globalna politika i ekonomija, utiču na naše novčanike i frižidere“, napominje Šantić. Ona dodaje da postoje zanimanja koja nemaju naslednike, kao što su mesari i kranisti, te se penzioneri često zapošljavaju u tim oblastima.
Penzioneri su, kako ističe, poželjni radnici jer imaju dugogodišnje iskustvo. „Odlično znaju posao, poštuju hijerarhiju i veoma su disciplinovani“, naglašava Šantić, ističući da su posebno traženi zanati i retka zanimanja.
Šantić takođe komentariše problem sive ekonomije i neurednih uplata doprinosa, podsećajući mlade da razmišljaju dugoročno. „Nemojte varati državu, varate sebe. Ako dobijate deo plate na ruke, tog momenta jedete svoju penziju“, upozorava ona, naglašavajući da će buduće penzije iznositi oko 47% prosečnog ličnog dohotka tokom radnog veka.
Za penzionere, ključna poruka je važnost aktivnog života. „Najgora je samoća u četiri zida. Samoća je svetska bolest“, kaže Šantić, pozivajući penzionere da se udružuju, ostanu društveno angažovani i neguju odnose sa porodicom i prijateljima. „Udružite se, idite u udruženja. Ima toliko udruženja, od planinarskih društava do udruženja penzionera. Ne zaboravite komšije“, savetuje ona.
Na kraju, važno je napomenuti da je aktivnost i angažovanje u zajednici ključno za emocionalno i mentalno zdravlje penzionera. Rad nakon penzije može biti odličan način da se ostane povezan sa društvom, kao i da se doprinese zajednici. Penzioneri ne samo da obezbeđuju dodatne prihode, već i pomažu u očuvanju tradicije i prenose svoje znanje i iskustvo na mlađe generacije.
U skladu sa ovim, penzioneri igraju značajnu ulogu u društvu, ne samo kao primaoci penzija, već kao aktivni članovi koji doprinose razvoju i napretku zajednice. Stoga, rad nakon penzije ne treba posmatrati samo kao ekonomsku potrebu, već i kao priliku za lični razvoj i društveno angažovanje.
