Pcele su ključni faktor u oprašivanju više od 70% biljaka koje koristimo u ishrani, a njihova uloga u ekosistemu je od presudne važnosti. Ova emisija se fokusira na prirodu koja nas hrani, regenerativnu poljoprivredu i važnost pčela kao čuvara života na planeti. U ovom kontekstu, razgovarali smo sa Nemanjom Kovačevićem iz Inspira Vivo grupe, koji je podelio svoja iskustva iz kampanje „Zajedno pčelama na dar“ i osvetlio konkretne korake i saradnje koje mogu oblikovati budućnost naše hrane.
Regenerativna poljoprivreda predstavlja pristup koji se fokusira na regeneraciju zemljišta i biodiverziteta u agrosistemima. Kako ističe Kovačević, osnovna razlika između regenerativne i industrijske konvencionalne poljoprivrede je u pažnji koju regenerativni pristup posvećuje zdravlju zemljišta, mikrobiomu i ekosistemima oko njiva. Ova metoda nastoji da obnovi i očuva prirodne resurse, čime se doprinosi održivosti poljoprivrednih praksi.
Jedan od ključnih aspekata regenerativne poljoprivrede je očuvanje i unapređenje kvaliteta zemljišta. Kovačević naglašava da je mikrobiološki svet u zemljištu od krucijalnog značaja za zdravlje biljaka i, samim tim, za kvalitet hrane koju proizvodimo. Kroz različite metode, uključujući rotaciju useva, smanjenje upotrebe hemijskih pesticida i veštačkih đubriva, kao i primenu komposta, regenerativna poljoprivreda može značajno poboljšati plodnost zemljišta.
Osim što se fokusira na zdravlje zemljišta, regenerativna poljoprivreda takođe podstiče biodiverzitet. Pčele, kao ključni oprašivači, igraju vitalnu ulogu u ovom procesu. Kovačević ističe da bez pčela ne bi bilo moguće održavati ravnotežu u prirodi, što direktno utiče na proizvodnju hrane. Zbog toga je važno zaštititi pčele i njihova staništa, kako bismo obezbedili oprašivanje i održali poljoprivredne ekosisteme.
Kampanja „Zajedno pčelama na dar“ ima za cilj da edukuje javnost o važnosti pčela i njihovom očuvanju. U okviru ove kampanje, Kovačević i njegov tim organizuju razne aktivnosti, kao što su radionice i edukativni programi, kako bi podigli svest o ekološkim pitanjima i podstakli ljude da preduzmu konkretne korake u zaštiti pčela. Ove aktivnosti ne samo da pomažu u očuvanju pčela, već i promovišu regenerativne poljoprivredne prakse i održivu proizvodnju hrane.
Kovačević napominje da je saradnja između različitih sektora, uključujući poljoprivredu, ekologiju i lokalne zajednice, ključna za uspeh regenerativne poljoprivrede. Uključivanje farmera, potrošača, naučnika i donatora može stvoriti sinergiju koja će omogućiti razvoj održivih praksi i zaštitu prirodnih resursa. Takođe, važno je promovisati lokalnu proizvodnju hrane i smanjiti zavisnost od industrijske poljoprivrede, koja često dovodi do degradacije zemljišta i smanjenja biodiverziteta.
U zaključku, regenerativna poljoprivreda i očuvanje pčela su međusobno povezani ciljevi koji mogu značajno doprineti održivosti naše hrane i očuvanju životne sredine. Kroz edukaciju, saradnju i primenu održivih praksi, možemo stvoriti bolju budućnost za sve nas. Uloga pčela kao oprašivača ne može se dovoljno naglasiti, jer bez njih bi naš ekosistem bio ozbiljno ugrožen. Zato je važno da svi zajedno radimo na očuvanju ovih dragocenih stvorenja i regeneraciji našeg zemljišta, kako bismo obezbedili zdravu i održivu proizvodnju hrane za generacije koje dolaze.
