Država Srbija ponovo je pružila finansijsku pomoć fudbalskom klubu Partizan, uplativši 2,2 miliona evra na račun Fudbalskog saveza Srbije, koji je zatim preusmerio novac u Humsku ulicu. Ova pomoć omogućila je Partizanu da prođe UEFA monitoring i nastavi sa naporima da obezbedi licencu za takmičenje u Evropi do kraja sezone.
U periodu od 2025. do marta 2026. godine, Partizanu je putem Fudbalskog saveza Srbije uplaćeno ukupno 990,6 miliona dinara, što iznosi oko 8,43 miliona evra. Ove informacije prenosi „Kurir“.
Predrag Mijatović, potpredsednik kluba, javno je priznao koliko je državne pomoći Partizan dobio u proteklim godinama. Tokom januara je istakao: „Moj nateži dan otkad sam u Partizanu! Nema drugog rešenja, postoji samo jedan izlaz iz ovoga, da opet molim predsednika države! Još dva, pa još dva i još dva i stigosmo do 22 miliona evra! Ali, to je to! Ovom Partizanu samo predsednik Aleksandar Vučić može i hoće da pomogne.“
I pored ove nedavne finansijske intervencije, problemi za Partizan se ne završavaju. Klub mora do juna pronaći dodatnih 7 miliona evra kako bi pokrio dugove. U suprotnom, ne može proći UEFA monitoring. Kako se bliži prelazni rok, verovatno je da će crno-beli morati da prodaju neke od svojih igrača kako bi obezbedili potrebna sredstva.
U januaru, Partizan je bio primoran da isplati 1,6 miliona evra Patriku Andradeu kako bi izbegao kaznu od FIFA, kao i dodatnih 600.000 evra za rešavanje problema pred UEFA monitoringom. Na kraju marta, situacija nije bila bolja, jer je Partizan dugovao 605.000 evra drugim klubovima za igrače koje je ranije angažovao. Veći deo ovog iznosa potražuje peruanski Sporting Kristal, koji traži 332.000 evra kao obeštećenje za Žoao Grimalda.
Takođe, Jedinstvo iz Uba potražuje 122.000 evra za Ibrahima Zubairua, dok Minnesota traži 26.000 evra u vezi sa transferom Kervina Arijage. Bivšem fudbaleru Partizana Mihajlu Iliću duguje se 399.000 evra, a nekadašnjim trenerima Igoru Duljaju i Miroslavu Đukiću još 181.000, odnosno 25.000 evra.
Neki igrači, kao što su Strahinja Pavlović, Svetozar Marković, Marko Šćepović, Jovan Milošević i Gajas Zahid, pristali su na reprogram svojih dugova. Trener Srđan Blagojević, iako je dobio spor na sudu, odlučio je da se odrekne iznosa koji mu se duguje nakon povratka u Humsku ulicu.
Ova situacija pokazuje kompleksnost finansijskog poslovanja kluba, koji se suočava s velikim izazovima u održavanju stabilnosti i uspešnosti na terenu. Uz državnu pomoć, Partizan se nada da će uspeti da prevaziđe trenutne probleme i obezbedi mesto u evropskim takmičenjima, što bi značajno doprinelo njegovom razvoju i reputaciji.
Fudbalski Savez Srbije i država igraju ključnu ulogu u finansiranju klubova kako bi se očuvala konkurentnost na domaćem i međunarodnom planu. Ipak, postavlja se pitanje koliko daleko može ići ova podrška i koje dugoročne posledice ona može imati na samostalnost i održivost kluba.
U svetlu ovih dešavanja, brzo rešavanje trenutnih finansijskih problema postaje ključno za budućnost Partizana. Ukoliko ne uspeju da obezbede potrebna sredstva, posledice bi mogle biti ozbiljne, uključujući gubitak ključnih igrača i mogućnost takmičenja na evropskoj sceni, što bi dodatno pogoršalo finansijsku situaciju.
Partizan je jedan od najuspešnijih fudbalskih klubova u Srbiji, ali trenutna situacija ukazuje na potrebu za reformama u upravljanju finansijama, kao i za razvojem strategija koje bi omogućile dugoročnu održivost i stabilnost kluba.
