Parlament Moldavije je danas doneo odluku da se parlamentarni izbori održe 28. septembra 2024. godine, što je najnovija informacija koja dolazi iz Kišinjeva. Ova odluka dolazi u trenutku kada se u zemlji očekuje tesna politička borba, prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja.
Na izborima će se sukobiti prozapadna Partija za akciju i solidarnost (PAS), koju predvodi predsednica Maja Sandu, i koalicija tri stranke koju predvodi Aleksandar Stojanoglo, bivši generalni tužilac. Stojanoglo je bio blizu pobede u drugom krugu predsedničkih izbora koji su održani prošle godine, gde je izgubio od Sandu. Njegova kampanja je naglašavala potrebu za uravnoteženom spoljnom politikom, dok Sandu teži da približi Moldaviju Evropskoj uniji, pokušavajući da je udalji od uticaja Moskve.
Maja Sandu je na vlast došla sa jasnim ciljem – da unapredi integraciju Moldavije u evropske strukture. Tokom njenog mandata, zemlja je preduzela brojne korake ka reformama koje bi omogućile pridruživanje EU. Sandu se suočila s brojnim izazovima, uključujući ekonomske probleme i uticaj Rusije, koja ima značajan uticaj na unutrašnju politiku Moldavije.
U međuvremenu, Aleksandar Stojanoglo se pozicionira kao alternativa Sandu, ističući potrebu za ravnotežom u spoljnoj politici. Njegova koalicija može privući glasove onih koji su skeptični prema potpunom okretanju Zapadu i koji preferiraju održavanje dobrih odnosa s Rusijom. Ova strategija može privući podršku birača koji su zabrinuti zbog potencijalnih negativnih posledica brzih promena u spoljnoj politici.
Očekuje se da će u predstojećim izborima ključnu ulogu igrati i pitanja ekonomije i socijalne politike. Moldavija se suočava sa ekonomskim izazovima, uključujući visoku stopu inflacije i nedostatak investicija. Ove ekonomske tenzije mogla bi dodatno zakomplikovati političku situaciju, jer birači traže rešenja koja će poboljšati njihove životne uslove.
Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, PAS ima blagu prednost, ali se očekuje da će izbori biti veoma neizvesni. Mnogi analitičari smatraju da će odluka birača zavisiti od toga kako će se stranke pozicionirati u odnosu na ključne teme kao što su korupcija, ekonomski razvoj i spoljna politika.
Osim toga, značajnu ulogu u izborima će igrati i mladi birači, koji su sve više angažovani u političkim procesima. Ova generacija je često više proevropski orijentisana i može značajno uticati na ishod izbora. Njihovo učešće u političkom životu može promeniti dinamiku glasanja, što može biti ključno za stranke koje žele da osvoje njihovu podršku.
U ovom kontekstu, stranke će morati da razviju strategije koje će privući mlade birače i odgovoriti na njihove potrebe i očekivanja. Pitanja kao što su obrazovanje, zapošljavanje i digitalizacija biće ključna u privlačenju ovog segmenta populacije.
Uoči izbora, očekuje se i pojačana aktivnost stranih posmatrača i međunarodnih organizacija koje će pratiti izborni proces, kako bi osigurali da izbori budu fer i transparentni. Moldavija se nalazi na raskršću između Istoka i Zapada, a ishod ovih izbora može imati dugoročne posledice po njen put ka evropskoj integraciji.
Na kraju, izbori 28. septembra će biti prilika za građane Moldavije da izraze svoje stavove o budućnosti zemlje. Bez obzira na to ko pobedi, jasno je da će se politički pejzaž Moldavije suočiti s velikim izazovima, a odluke donete na ovim izborima će oblikovati njen put u godinama koje dolaze.
