U Hrvatskoj se u poslednje vreme sve više raspravlja o isplativosti različitih zanimanja, a posebno je primetno da visokoobrazovani radnici često zarađuju manje nego što njihovo obrazovanje i trud zaslužuju. Na društvenim mrežama, poput Reddita, korisnici su otvoreno razmenjivali svoja iskustva o mestima gde se najlakše može doći do dobre zarade. Jedan od komentara je posebno privukao pažnju: „Ni berberi nisu loši – 15 evra dvoje na sat = 240 evra za 8 sati rada, nedeljno 1200 evra bez bakšiša.“
Ova računica sugeriše da zanatska zanimanja, kao što su frizeri, vodoinstalateri i električari, mogu doneti značajne prihode, a pritom ne zahtevaju višegodišnje akademsko obrazovanje. Naime, jedan od korisnika je istakao da „frizerka za žene, vodoinstalater za muškarce“ donosi dobru zaradu uz minimalna ulaganja. Ovi poslovi imaju nizak prag učenja, dok su zarade izuzetno visoke, što ih čini privlačnim izborom za mnoge mlade ljude.
Zanatska zanimanja beleže rast potražnje i zarada, a u Srbiji je situacija slična. Dobri majstori, poput frizera, vodoinstalatera i električara, skoro da biraju klijente, a cene njihovih usluga su u porastu. U većim gradovima, kao što su Beograd i Novi Sad, dnevne zarade ovih stručnjaka mogu da dostignu nekoliko stotina evra, što je značajno više od plata mnogih inženjera građevine, arhitekture i mašinstva, koji često ostaju potplaćeni uprkos dugogodišnjem obrazovanju.
Ova pojava ukazuje na širu ekonomsku i društvenu sliku u kojoj se zanatska zanimanja sve više vrednuju, dok tradicionalni visokoobrazovani poslovi gube na atraktivnosti. Mnogi mladi ljudi razmišljaju o bržim i isplativijim opcijama, pri čemu se zanatski poslovi nameću kao logičan izbor.
U kontekstu rastuće potražnje za zanatima, važno je napomenuti da se radi o poslovima koji često zahtevaju fizički rad i određeni nivo veština, ali i neophodno znanje kako bi se uspešno obavljali. S obzirom na sve veći broj obuka i kurseva koji se nude, mladi ljudi imaju priliku da se brzo obučavaju i uključe u tržište rada.
Osim toga, zanimanja poput vodoinstalatera ili električara često pružaju mogućnosti za samostalni rad, što dodatno privlači mlade ljude. Postoji i mogućnost pokretanja sopstvenog biznisa, što može dovesti do dodatnih finansijskih uspeha.
Sa druge strane, visokoobrazovani radnici, poput inženjera, često se suočavaju sa izazovima na tržištu rada. Čak i nakon sticanja diploma, mnogi ne mogu pronaći poslove koji odgovaraju njihovim kvalifikacijama, ili su potplaćeni u odnosu na svoje obrazovanje i veštine. Ova situacija može stvoriti frustraciju među mladima koji ulažu vreme i resurse u obrazovanje, ali se suočavaju sa realnošću niskih plata.
Izgleda da se na tržištu rada stvara sve veća razlika između zanatskih i visokoobrazovanih zanimanja. Dok zanati nude brže i veće zarade, tradicionalni visokoobrazovani poslovi gube na atraktivnosti, što može uticati na buduće generacije u odabiru karijernog puta.
U svetlu ovih trendova, važno je preispitati obrazovne sisteme i pristup karijernom vođenju kako bi se mladi ljudi opremili potrebnim veštinama za tržište rada koje se brzo menja. U tom smislu, možda je vreme da se zanatska zanimanja više cene i da se pruži veća podrška onima koji žele da se bave ovim poslovima, kako bi se postigla ravnoteža na tržištu rada i obezbedila bolja budućnost za sve.
