Kod spomen-krsta i kosturnice žrtava ustaškog zločina u Srebrenici, 3. oktobra 2023. godine, održan je parastos povodom 82 godine od stravičnog ubistva više od 250 srpskih civila. Ova tragedija desila se 1943. godine na drugi dan praznika Trojica, kada su ustaše napale Srebrenicu i okolna sela, među kojima su Zalazje i Vitlovci.
Parastos je služio protojerej Aleksandar Mlađenović, a obeležavanje ovog događaja ima poseban značaj, s obzirom na to da je 2019. godine, nakon 76 godina, podignut spomen-krst iznad kosturnice. Ovaj spomenik simbolizuje mesto gde su sahranjeni delovi posmrtnih ostataka srpskih mučenika, ubijenih samo zato što su bili pravoslavni Srbi.
U spomen-kosturnici leže zemni ostaci žrtava koje su ubili pripadnici 29. bojne pod komandom natporučnika Nezavisne Države Hrvatske, Josipa Kurelca. Ova jedinica je počinila stravičan genocid nad srpskim narodom u Srebrenici i okolini, ubivši ukupno 2.262 srpska civila, od kojih je 430 bilo dece. Ova brojka ukazuje na razmere tragedije koja je zadesila srpski narod tokom Drugog svetskog rata.
Tačan broj nastradalih i sahranjenih u kosturnici nikada nije utvrđen, ali je komisija koja je obavljala uviđaj identifikovala 229 leševa. Broj neprepoznatih tela bio je veći, a među njima je bilo i 80 dece. Ova situacija dodatno naglašava brutalnost zločina i sudbinu nevinih žrtava.
Načelnik Srebrenice naglasio je značaj ovog spomenika i kosturnice kao dokaza stradanja srpskog naroda u 20. veku. Istakao je da je važno odavati poštu žrtvama kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih zločina u budućnosti. „Ova kosturnica je jedan od dokaza da je srpski narod jedan od najstradalnijih u 20. veku. Moramo poštovati i odavati dužnu poštu žrtvama da se opet zločin ne ponovi kao 1992. godine, što su počinili potomci ubica srpskih civila 1943. godine i da se nadamo naš narod neće stradati u 21. veku,“ izjavio je načelnik.
Ovaj događaj ne samo da podseća na bolnu prošlost srpskog naroda, već i na potrebu za očuvanjem sećanja na žrtve. U ovom kontekstu, važno je razgovarati o zločinima koji su se desili tokom Drugog svetskog rata, ali i o onim koji su usledili u devedesetim godinama prošlog veka. Sećanje na žrtve je ključno za izgradnju budućnosti bez mržnje i nasilja.
Uprkos time što su prošle decenije od ovih događaja, bol i tuga za izgubljenim životima i dalje su prisutni među porodicama žrtava. Održavanje parastosa i drugih komemorativnih događaja predstavlja način da se sačuva uspomena na one koji su izgubili živote bez bilo kakvog razloga.
Ova obeležavanja su takođe važna za mlađe generacije, koje treba da razumeju istorijske kontekste i da se bore protiv zaborava. Učenje o prošlim zločinima može pomoći u izgradnji tolerancije i razumevanja među različitim narodima i kulturama.
U svetu gde se često zaboravljaju teške istine, ovakvi događaji podsećaju nas na značaj sećanja, pravde i pomirenja. Srpski narod, suočen sa svojom istorijom, nastavlja da se bori za istinu o svojim žrtvama i za budućnost bez sukoba. Ova komemoracija je poziv svima da ne zaborave, već da uče iz prošlosti kako bi se izgradila bolja i pravednija budućnost.
