U porti Crkve Svetog proroka Ilije u Bjelovcu kod Bratunca, danas je obeležena tragična godišnjica stradanja Srba iz ovog kraja. Održan je parastos u čast 109 ubijenih Srba iz Bjelovca, kao i iz obližnjih zaseoka Sikirić i Loznička rijeka. Ovaj događaj je deo sećanja koje se održava svake godine u znak počasti stradalima, a danas se obeležava i 33. godišnjica od napada na ovo podrinjsko selo.
Naime, 14. decembra 1992. godine, tokom rata u Bosni i Hercegovini, Bjelovac je postao mesto jednog od najsurovijih zločina. U ranim jutarnjim satima, jake muslimanske snage iz Srebrenice, pod komandom Nasera Orića, napale su selo i počinile masakr nad civilima. Tog dana, život je izgubilo 68 meštana, a mnogi su pretrpeli strašne sudbine.
Ovi događaji su deo šireg konteksta ratnih zločina koji su se dešavali tokom 1990-ih godina na prostorima bivše Jugoslavije, gde su etnički sukobi doneli patnje i gubitke mnogim porodicama. U Bjelovcu i okolnim mestima, stradali su nevini civili, što dodatno oslikava brutalnost rata i njegove posledice koje se osećaju do današnjeg dana.
Parastos koji je održan danas u Bjelovcu nije samo simbol sećanja na stradale, već i poziv na pomirenje i razumevanje među narodima. Organizatori su naglasili važnost ovakvih okupljanja, ne samo da bi se odala počast žrtvama, već i da bi se ukazalo na potrebu za istinom i pravdom.
Uprkos vremenu koje je prošlo, sećanje na stradale u Bjelovcu ostaje duboko urezano u kolektivnoj svesti preživelih, a godišnjice poput ove služe kao podsećanje na to koliko je važno negovati sećanje na prošlost kako bi se izgradila bolja budućnost. U okviru obeležavanja, pored parastosa, organizovane su i druge aktivnosti koje su imale za cilj da okupe ljude i podstaknu dijalog o teškim temama iz prošlosti.
U Srbiji i Republici Srpskoj, ovakvi događaji često izazivaju različite reakcije, ali mnogi smatraju da je od suštinskog značaja otvoriti diskusiju o ratnim zločinima, kako bi se stiglo do pomirenja i razumevanja među različitim narodima. S obzirom na to da su se slični događaji dešavali širom bivše Jugoslavije, važno je da se svi glasovi čuju i da se istina o stradanjima nikada ne zaboravi.
S obeležavanjem godišnjica stradanja, kao što je ova u Bjelovcu, takođe se ukazuje na značaj očuvanja kulture sećanja. U društvima koja su pretrpela ratne traume, sećanje na žrtve postaje ključni deo identiteta i kolektivnog pamćenja. Na taj način, ne samo da se odaje počast onima koji su stradali, već se i čini napor da se spreče slični zločini u budućnosti.
U poslednje vreme, sve više se postavlja pitanje kako se nositi sa nasleđem rata i kako izgraditi društvo koje će biti otpornije na sukobe. Edukacija o prošlim događajima, kao i otvoreni dijalog među različitim etničkim grupama, ključni su za proces pomirenja. Bjelovac, kao i mnoga druga mesta, predstavlja simbol borbe za pravdu i istinu, a parastos koji je danas održan samo je jedan od načina da se doprinese tom procesu.
U tom smislu, važno je nastaviti sa ovim okupljanjima, kako bi se očuvala sećanja na žrtve, ali i kako bi se radilo na izgradnji mira i razumevanja među ljudima. Samo kroz zajedničke napore i otvoreni dijalog, moguće je prevazići bolne uspomene iz prošlosti i graditi bolju budućnost za sve.
