Na groblju u Gračanici danas je održan parastos povodom 26. godišnjice raketnog napada NATO-a na autobus Niš ekspresa u mestu Lužane kod Podujeva. Ovaj tragičan događaj, koji se odigrao 1. maja 1999. godine, odneo je 44 života, među kojima su bili i Marija i Nikola Petrović, kao i njihova baka Smiljana. Ova godišnjica je podsetnik na gubitak koji su pretrpeli porodice žrtava i zajednica u celini.
Nakon parastosa, školskim drugovima Marije i Nikole, koji su takođe stradali u ovom napadu, pružena je prilika da odaju počast njihovim sećanjima. Oni su položili venac ispred spomen ploče koja se nalazi u dvorištu Osnovne škole „Kralj Milutin“. Ova gesta simbolizuje ne samo sećanje na izgubljene živote, već i kontinuiranu borbu za pravdu i istinu o događajima koji su se odigrali tokom rata na Kosovu.
Otac poginulih Marije i Nikole, Dragiša Petrović, izrazio je duboku bol i gnev zbog gubitka svoje dece. On je istakao da ne prođe dan a da on i njegova supruga ne pomisle na ono što se dogodilo njihovoj deci. „Eto šta su nam uradili zlikovci, ubice, kako da ih nazovem. Vraćao se baš za 7. maj da proslavi rođendan, ali ga nije dočekao… Ne znam hoće li te zlikovce neko ikad da kazni, ali čisto sumnjam“, rekao je Dragiša, ukazujući na osećaj bespomoćnosti i frustracije koji mnoge porodice žrtava osećaju.
Njegova supruga Zorica Petrović podelila je slične osećaje, naglašavajući da se svakog dana pitaju zašto je do ovoga došlo. „I kada nas ne bude bilo, biće nekog ko će ih se setiti. Imaju ulicu koja se zove po njima, spomen ploču ovde u školi, spomenik na groblju“, rekla je Zorica, dodajući da se nada da će pravda jednog dana biti zadovoljena.
Miodrag Živić, školski drug poginulih Marije i Nikole, takođe je istakao da su oni ubijeni od ruke NATO agresora, u akciji koja je nazvana „Milosrdni anđeo“. Ova izjava ukazuje na duboku polarizaciju mišljenja o NATO intervenciji tokom konflikta na Kosovu i bolne uspomene na žrtve koje su nažalost postale deo ovog sukoba.
Nikola je, kada je poginuo, imao samo 17 godina, dok je Marija imala 15. Njihova mladost i potencijal su ugašeni u jednom trenutku koji je ostavio neizbrisiv trag na porodice, prijatelje i čitavu zajednicu. Ovi mladi životi su, kao i mnogi drugi, postali simboli besmislenog nasilja koje je pratilo rat na Balkanu.
Raketni napad NATO-a na autobus Niš ekspresa se dogodio na mostu u Lužanima i ostavio je dubok ožiljak u srcima onih koji su izgubili voljene. Ova godišnjica nije samo prilika za sećanje na žrtve, već i trenutak za razmišljanje o posljedicama rata i potrebi za istinom i pravdom. Porodice žrtava i dalje traže odgovore i pravdu, dok se svet suočava sa izazovima koji proističu iz prošlosti.
Sećanje na Mariju, Nikolu, i sve ostale žrtve ovog napada, podseća nas na važnost mira, tolerancije i razumevanja među narodima. Dok se borimo sa bolnim sećanjima na prošlost, važno je da radimo ka budućnosti u kojoj će takva tragedija biti samo daleki eho, a ne svakodnevna realnost. Održavanje sećanja na žrtve, kroz parastose, spomenike i edukaciju, može doprineti izgradnji boljeg društva koje će negovati mir i pravdu za sve.
