Papa Franja je preminuo u ranim jutarnjim satima, a uzrok smrti je bio moždani udar i srčana insuficijencija, kako je potvrdio direktor Uprave za zdravlje i higijenu Vatikana, Andrea Arkanđeli. Preminuo je nakon što je pre nekoliko dana pao u komu, a prethodno je imao problema sa respiratornom insuficijencijom, hipertenzijom i dijabetesom tipa 2.
U testamentu, koji je objavio Vatikan, papa Franja je izrazio želju da bude sahranjen u Bazilici Santa Marija Mađore u Rimu, umesto u bazilici Svetog Petra, gde su sahranjeni mnogi njegovi prethodnici. Želeo je da njegovo sahranjivanje bude jednostavno, bez posebnih ukrasa, te je predložio da nad njegovim grobom bude postavljena skromna ploča s imenom „Franciskus“. Takođe, dogovorio je sa neimenovanim donatorom da pokrije troškove njegove sahrane.
Večeras će se održati obred konstatacije smrti pape Franje, koji će predvoditi kardinal Kevin Farel. Ova ceremonija, koja uključuje stavljanje papinog tela u kovčeg, zakazana je za 20:00 časova po rimskom vremenu. Među prisutnima će biti i članovi porodice, kao i visoki zvaničnici iz Vatikana. Prema saopštenju, papino telo bi moglo biti preneto u baziliku Svetog Petra u sredu ujutro, kako bi vernici imali priliku da se mole pred njegovim posmrtnim ostacima.
Očekuje se da će sahrana pape Franje biti održana između 25. i 27. aprila, a verovatno je da će to biti u subotu, 26. aprila, prema normama apostolskog ustava. Odluku o datumu sahrane donosi prva Kongregacija kardinala.
Kardinal Mihael Černi, blizak saradnik pape, napomenuo je da „apsolutni odmor nije isceljenje“, naglasivši da je papa Franja bio posvećen svom radu do samog kraja. O njegovom poslednjem javnom pojavljivanju, na Uskrs, kardinal je istakao da je to bio trenutak kada se papa pojavio pred vernicima i stranim liderima, uprkos teškom zdravstvenom stanju.
Papa Franja, koji je preminuo u 89. godini, bio je aktivan do samog kraja, uprkos savetima lekara da mu je potreban odmor. Njegov biograf, Ostin Ajveri, izjavio je da je papa pažljivo slušao savete lekara, ali je njegov prioritet bila misija koju je imao kao poglavar Rimokatoličke crkve.
U poslednjim danima, papa je primio nekoliko visokih zvaničnika, uključujući potpredsednika SAD, Džej Di Vensa, i hrvatskog premijera Andreja Plenkovića. Oba lidera su izrazila saučešće i poštovanje prema njegovom radu i uticaju na svet.
U svetlu pape Franje, BBC je izvestio da je on planirao pojednostavljeni postupak sahrane. Tradicionalno, sahrane vrhovnih poglavara Rimokatoličke crkve uključuju složene procedure i više kovčega, ali je papa Franja odobrio jednostavan drveni kovčeg. Takođe, on je ukinuo praksu postavljanja papinog tela na podignutu platformu u bazilici Svetog Petra, što je dodatno pojednostavilo ceremoniju.
Franja će biti prvi papa u više od jednog veka koji će biti sahranjen izvan Vatikana, a njegovi posmrtni ostaci će biti položeni u Bazilici Svete Marije Velike, jednoj od glavnih papskih bazilika u Rimu. Ovaj izbor sahrane odražava njegovu skromnost i želju da ostane blizu običnih ljudi, što je bila jedna od njegovih glavnih misija tokom papinske službe.
Papa Franja je ostavio za sobom bogatu ostavštinu, uključujući naglasak na socijalnoj pravdi, miru i solidarnosti. Njegova smrt označava kraj jedne ere u Rimokatoličkoj crkvi, a njegov uticaj će ostati prisutan u srcima vernika širom sveta.
