Globalne cene nafte su doživele nagli pad, dok su akcije na berzama porasle, nakon što su Sjedinjene Američke Države i Iran postigli uslovni dvonedeljni sporazum o prekidu vatre. Ovaj dogovor predviđa ponovno otvaranje ključnog plovnog puta kroz Ormuski moreuz, što je značajno uticalo na tržište.
Cena referentne sirove nafte Brent pala je za oko 13 odsto, dostigavši 94,80 dolara po barelu, dok je američka nafta zabeležila pad veći od 15 odsto, trgovajući se po ceni od 95,75 dolara, prema izveštaju BBC-a. Iako su cene nafte pale, one su i dalje više nego pre početka sukoba koji je započeo 28. februara, kada je cena nafte iznosila oko 70 dolara po barelu. U prethodnim nedeljama, cene energije su naglo porasle zbog ozbiljnih poremećaja u snabdevanju naftom i gasom sa Bliskog istoka, nakon što je Iran zapretio napadima na brodove koji koriste Ormuski moreuz kao odgovor na američke i izraelske vazdušne udare.
Nakon objave sporazuma, berzanski indeksi u azijsko-pacifičkom regionu su zabeležili snažan rast. Japanski Nikei 225 porastao je za pet odsto, južnokorejski Kospi za skoro šest odsto, hongkonški Hang Seng za 2,8 odsto, dok je australijski ASX 200 skočio za 2,7 procenata. Predsednik SAD Donald Tramp je na društvenim mrežama saopštio da je pristao da obustavi bombardovanje Irana na dve nedelje, pod uslovom da Teheran odmah i bezbedno ponovo otvori Ormuski moreuz.
Analitičari smatraju da je Vašington verovatno bio oprezan zbog rizika da bi dalja eskalacija sukoba mogla izazvati nagli rast cena energije i ozbiljne ekonomske posledice. Tokom primirja, očekuje se da će deo tankera koji su čekali u blizini moreuza ponovo nastaviti plovidbu, što bi moglo doneti određeno olakšanje tržištima u narednim nedeljama. Ipak, stručnjaci upozoravaju da je malo verovatno da će se proizvodnja energije na Bliskom istoku u potpunosti oporaviti dok se ne postigne trajni mirovni sporazum.
Zbog oštećenja energetske infrastrukture u regionu, obnova proizvodnje mogla bi potrajati mesecima. Prema procenama istraživačke firme „Rystad Energy“, sanacija štete nanete energetskom sektoru mogla bi koštati više od 25 milijardi dolara i potrajati godinama. Ekonomske posledice sukoba posebno su pogodile azijske zemlje koje se u velikoj meri oslanjaju na energente iz Persijskog zaliva.
Filipini, koji gotovo svu naftu uvoze sa Bliskog istoka, proglasili su krajem marta nacionalnu energetsku vanrednu situaciju nakon što su cene goriva više nego udvostručene. U regionu su mnoge avio-kompanije povećale cene karata i smanjile broj letova zbog naglog rasta cena mlaznog goriva. Vlade i kompanije su najavile mere za ublažavanje posledica visokih cena energije i nestašica goriva.
Stručnjaci upozoravaju da će biti potrebno vreme da se tržište energije stabilizuje i cene vrate na nivoe pre izbijanja sukoba. U međuvremenu, situacija ostaje napeta, a globalna ekonomija može očekivati dalji pritisak usled ovih promena. Iako je sporazum o prekidu vatre doneo trenutnu olakšicu, dugoročna rešenja i stabilnost na Bliskom istoku i dalje ostaju neizvesni.
U svetlu ovih dešavanja, analitičari će pratiti kako će se situacija razvijati u narednim nedeljama i mesecima, s naglaskom na mogućnost trajnog mira i stabilizacije tržišta energije.
