U Bosni i Hercegovini, tokom prvih šest meseci 2024. godine, zabeleženo je 10.831 živorođeno dete. Ovaj broj predstavlja pad od 2,79 procenata u odnosu na isti period prošle godine. Ovi podaci, koje je objavila Agencija za statistiku BiH, ukazuju na trend smanjenja nataliteta u zemlji.
U isto vreme, zabeležen je porast broja umrlih. Tokom prvih šest meseci ove godine umrlo je 18.162 osobe, što predstavlja povećanje od 5,14 procenata u odnosu na 2024. godinu. Ova situacija dodatno pogoršava demografske prilike u zemlji, gde prirodni priraštaj, koji se računa kao razlika između broja živorođene dece i umrlih, iznosi minus 7.331. Za uporedbu, u istom periodu 2024. godine, prirodni priraštaj iznosio je minus 6.132.
Ovi podaci ukazuju na ozbiljan demografski izazov s kojim se Bosna i Hercegovina suočava. Smanjenje broja živorođene dece i povećanje broja umrlih dovode do negativnog prirodnog priraštaja, što može imati dugoročne posledice po društvo i ekonomiju. Mnogi stručnjaci smatraju da je potrebno preduzeti hitne mere kako bi se poboljšali uslovi za život, a time i podstakao natalitet.
Jedan od faktora koji doprinosi smanjenju broja živorođene dece može biti ekonomska situacija u zemlji. Mnogi parovi se suočavaju sa finansijskim teškoćama koje ih sprečavaju da donesu odluku o proširenju porodice. Osim toga, mladi ljudi često biraju da se fokusiraju na karijeru pre nego što se odluče za roditeljstvo, što može dovesti do kasnijeg osnivanja porodice i manji broj dece.
Pored ekonomskih faktora, društveni i kulturni aspekti takođe igraju značajnu ulogu. U modernom društvu, često se javljaju težnje ka individualizmu i ličnoj slobodi, što može uticati na odluke o roditeljstvu. Mnogi mladi ljudi žele da uživaju u svom životu pre nego što se presele u porodične obaveze, što može rezultirati smanjenjem broja dece.
Demografski problemi u Bosni i Hercegovini nisu nov fenomen. Zemlja se već dugo suočava sa problemima u vezi sa natalitetom i mortalitetom. Tokom rata devedesetih, značajan broj ljudi je napustio zemlju, što je dodatno smanjilo populaciju. Ova situacija je i dalje prisutna, jer mnogi mladi ljudi traže bolje životne uslove u inostranstvu.
S obzirom na trenutne demografske trendove, neophodno je da vlasti u Bosni i Hercegovini preduzmu konkretne korake kako bi se promenila ova situacija. Potrebne su politike koje će podržati porodice, kao što su subvencije za decu, poboljšanje uslova za obrazovanje i zapošljavanje, kao i pružanje zdravstvenih usluga koje će ohrabriti ljude da imaju decu.
U isto vreme, važno je raditi na stvaranju pozitivne slike porodice u društvu. Kroz obrazovanje i promociju vrednosti porodice, društvo može pomoći u stvaranju okruženja koje će ohrabriti ljude da se odluče na roditeljstvo.
U zaključku, demografski izazovi s kojima se Bosna i Hercegovina suočava zahtevaju pažnju i akciju. Smanjenje nataliteta i povećanje mortaliteta predstavljaju ozbiljan problem koji može imati dugoročne posledice po društvo. Ulaganjem u politike koje podržavaju porodice i stvaranjem pozitivne slike o roditeljstvu, moguće je preokrenuti trenutne trendove i obezbediti bolju budućnost za sve građane.
