Žuti trougao sa znakom uzvika i natpisom „nije 100 odsto mlečni proizvod” postao je prepoznatljiv znak na policama prodavnica u Srbiji otkako su 1. avgusta prošle godine uvedena nova pravila deklarisanja proizvoda. Ova pravila se odnose na mlečne proizvode, ali i na pekarske i poslastičarske proizvode koji sadrže palmino ulje, palminu mast ili druga biljna ulja i masti. Proizvođači koji koriste biljne masti u svojim proizvodima beleže opadanje prometa i do 50 odsto, što ukazuje na to da je oznaka značajno uticala na percepciju potrošača.
Prema rečima jednog od vlasnika mlekare, koja na domaćem tržištu posluje skoro tri decenije, proizvođači koji nude proizvode sa biljnim mastima doživljavaju se kao „neprijatelji mlekarske industrije”. Ovaj utisak, kako navode, stvara negativnu sliku o proizvodima koji su uredno deklarisani, što dovodi do smanjenja prodaje. Naime, potrošači često odlažu proizvode nazad na police kada primete oznaku koja sugeriše da ti proizvodi nisu potpuno mlečni, iako su svi sastojci navedeni na pakovanjima.
Oznaka koja se koristi za proizvode koji sadrže biljne masti stvara kod kupaca osećaj da se radi o nečemu što može biti zdravstveno sporno. Iako su takvi proizvodi legalni i dozvoljeni za prodaju, njihova oznaka može dovesti do pogrešnih pretpostavki o kvalitetu. Proizvođači ističu da je ovo posebno problematično jer se ista praksa ne primenjuje na druge prehrambene proizvode, poput keksa ili čokolade, koji takođe sadrže palmino ulje.
Iz Privredne komore Srbije objašnjavaju da je nova oznaka uvedena kako bi se sprečile zloupotrebe i nepreciznosti u označavanju proizvoda. Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u PKS, Nenad Budimović, navodi da su u mlečnoj industriji bili česti proizvodi koji su se predstavljali kao mlečni iako su sadržavali značajne količine biljnih masti. Obaveza jasnog označavanja uvedena je kako bi potrošači bili bolje informisani o sastavu proizvoda koje kupuju.
Poređenje sa konditorskom industrijom, gde se prisustvo biljnih masti već duže vremena navodi u sastavu, Budimović smatra neosnovanim. Proizvodi koji su ličili na mlečne, poput sireva i kačkavalja, često su sadržavali visok udeo biljnih masti, što je dovelo do zavaravanja potrošača. Novi propisi, kako ističe, nisu zabranili proizvodnju takvih proizvoda, već su uveli obavezu transparentnijeg deklarisanja.
Budimović naglašava da palmino ulje i biljne masti nisu štetni, te da cilj nije eliminacija određenih proizvoda sa tržišta, već sprečavanje obmane potrošača. On poziva potrošače da budu svesni sastava proizvoda koje kupuju i da razumeju razliku između pravih mlečnih proizvoda i onih koji sadrže biljne masti.
Na kraju, nova pravila označavanja su stvorila potrebu za većim razumevanjem i transparentnošću u prehrambenoj industriji. Proizvođači, potrošači i regulatorne agencije moraju raditi zajedno kako bi osigurali da su svi informisani o sastavu proizvoda. U vreme kada potrošači postaju sve svesniji i zahtevniji, jasno označavanje može biti ključ za izgradnju poverenja između proizvođača i kupaca.
Nova pravila su, prema svemu sudeći, pokušaj da se uspostavi ravnoteža između prava potrošača na tačne informacije i interesa proizvođača, koji se suočavaju sa promenama na tržištu.
