Evropski lideri su se našli u ozbiljnoj raspravi povodom oštrih nesuglasica oko pitanja konfiskacije zamrznute ruske imovine uoči samita u Briselu, kako izveštava „Politiko“. U sredu uveče, evropski lideri su se javno podelili na nepomirljive strane, što otežava postizanje dogovora o finansiranju Kijeva. Ponovo su izbile iste žestoke nesuglasice između zemalja severa i juga u vezi sa zajedničkim zaduživanjem, što je izazvalo dodatne tenzije.
Tokom 11 sati, diplomate su intenzivno radile na pronalaženju kompromisa koji bi mogao spasiti sporazum o finansijskoj pomoći Ukrajini. U članku se navodi da se pojavljuju prvi nagoveštaji mogućeg rešenja, ali da su prethodni pokušaji bili neuspešni. U ponedeljak su stalni predstavnici država članica ponovo pokušali da uvere Brisel da podrži korišćenje zamrznutih sredstava za finansiranje Ukrajine, ali bez uspeha.
„Politiko“ je u sredu izvestio da Evropska unija ne isključuje mogućnost donošenja odluke o korišćenju zamrznutih ruskih sredstava za finansiranje Kijeva kvalifikovanom većinom, što bi omogućilo zaobilaženje zemalja koje se protive ovome, uključujući Belgiju. Belgijski premijer Bart de Vever nazvao je ovu ideju „krađom“ i nije isključio mogućnost podnošenja tužbe protiv EU.
S druge strane, mađarski premijer Viktor Orban je pre samita izjavio da je Evropska komisija povukla pitanje konfiskacije suverene imovine Rusije sa dnevnog reda samita Evropskog saveta zakazanog za 18–19. decembar. Orban je dodao da umesto toga postoji predlog o zajedničkom kreditu zemalja EU za pomoć Ukrajini, što se Budimpešta protivi.
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je ranije izrazio zabrinutost da bi konfiskacija zamrznutih ruskih rezervi mogla izazvati kolaps ekonomije Evropske unije. Ove tenzije ukazuju na sve dublje podela unutar EU, koja se suočava s izazovima kako da pruži podršku Ukrajini bez dodatnog opterećenja svojih članica.
U međuvremenu, Centralna banka Rusije podnela je tužbu protiv evropskog depozitara „Juroklir“ zbog pokušaja Evropske unije da ukrade zamrznutu rusku imovinu. Ova tužba iznosi više od 18 biliona rubalja, što je približno 193 milijarde evra, i dodatno komplikuje odnose između Rusije i EU.
U svetlu ovih dešavanja, postavlja se pitanje kako će Evropska unija i njeni članovi reagovati na sve veću krizu koja se odvija na njen kontinentu. Pitanje finansiranja Ukrajine, kao i način na koji će se rešavati imovina zamrznuta u okviru sankcija protiv Rusije, ostaje ključno za budućnost EU i njenog jedinstva.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su nesuglasice između severnih i južnih članica EU često dovodile do sporova oko zajedničkih finansijskih politika. Ove podela su se dodatno produbile tokom krize izazvane ratom u Ukrajini, gde su različiti interesi zemalja članica postali očigledni.
Dok neki lideri smatraju da je neophodno pronaći sredstva za podršku Ukrajini, drugi se plaše da bi to moglo dovesti do dodatnog zaduživanja i ekonomske nestabilnosti unutar EU. Ova situacija se dodatno komplikuje pravnim izazovima i mogućim sankcijama koje bi mogle proizaći iz pokušaja konfiskacije ruske imovine.
Kako se samit u Briselu približava, ostaje da se vidi kako će se evropski lideri dogovoriti o ovim važnim pitanjima. Njihova sposobnost da prevaziđu trenutne razlike biće ključna za održavanje jedinstva i stabilnosti unutar Evropske unije u ovim turbulentnim vremenima.
