„Vidimo se kod Londona!“ dugo je bio orijentir za zakazivanje susreta u strogom centru Beograda, na uglu dve najprometnije ulice. „Londona“, onog originalnog, odavno više nema. Na mestu zgrade koja je nosila to ime, nikla je ogromna poslovna zgrada tadašnje privredne komore u čijem prizemlju je već dugo supermarket koji, kao svojevrstan omaž beogradskoj istoriji, takođe nosi ime po prestonici Velike Britanije. Ipak, „London“ kao pojam i gradska odrednica i te kako postoji i danas, iako mlađim generacijama ponekad treba dodatno objašnjenje o tom neuobičajenom nazivu centralne gradske raskrsnice.
Priča počinje davne 1868. godine na uglu ulica Kralja Milana i Kneza Miloša kada je podignuta višespratnica pored koje je svaki Beograđanin ili gost prestonice morao da prođe barem jednom u životu – hotel „London“. Iako nije bila ni prva ni poslednja gradska lokacija koja nosi ime po nekom stranom pojmu, ime „London“ odmah se ucrtalo u gradski identitet.
„Krivac“ za to bila je kraljica Natalija Obrenović koja je formirala prvi korzo u Beogradu po uzoru na evropske prestonice Pariz i Beč. Taj korzo, glavno gradsko šetalište, počinjao je tačno kod „Londona“. Na jednoj strani korzoa šetali su mladići, a na drugoj devojke, posmatrajući se, kako je to tada bio običaj. Pre Natalije, u današnjoj Ulici Kneza Miloša postojalo je šetalište, ali je samo s njom taj potez postao pravi korzo.
Na ovom mestu nastao čuveni izraz „drveni advokat“
Šetala je tu i sama kraljica Natalija, okružena dvorskim damama, dok su ulicom prolazili luksuzni fijakeri. Zdanje „Londona“ projektovao je arhitekta Andrija Vuković, a njegov vlasnik bio je Kosta Stojanović. Restoran u prizemlju nije bio posebno poznat među gurmanima, ali se izdvajao po svojoj lokaciji, postajući svojevrsna poslovna kafana. Nedaleko od „Londona“ bila je tadašnja Narodna skupština, što je dodatno doprinosilo njegovoj popularnosti.
U „Londonu“ su često boravili narodni poslanici i druge važne ličnosti, a tu su se vodile prave političke rasprave. Prema nekim kazivanjima, baš na ovom mestu nastao je često korišćeni izraz „drveni advokat“. Gospoda koja su pisala tužbe sirotinji naslanjala su se na drvenu kafansku ogradu, pa je narod tom običaju nadenuo posebno ime.
O čuvenom „Londonu“ pisao je i Branislav Nušić, koji je zabeležio da je u blizini postojala još jedna kafana „Paun“. Takođe, iz njegovih zapisa saznajemo da od „Londona“ naviše Miloševom ulicom nije bilo kafana sve do današnje Narodne skupštine, dok su se na Trgu Nikole Pašića nalazile brojne.
Od čitavog starog „Londona“ ostala samo apoteka
Od čitavog starog „Londona“ ostala je samo apoteka preko puta, koja je sedamdesetih godina prošlog veka bila najvažnija u gradu. Svi su znali za ovo mesto, jer je imala duže radno vreme od standardnog, a svi oni koji bi imali zdravstvene probleme u kasne sate slali su ovde po lekove pre svitanja. Ova apoteka vezana je i za anegdotu iz jedne novinarske šale iz 1980-ih, kada je najavljena nestašica banana, a neko je javio da su plodovi stigli u apoteku kod „Londona“. Naravno, ljudi su se okupili u velikom broju, a apotekari su, umorni od objašnjavanja, postavili natpis: „Nemamo banane!“.
Čuveni hotel srušen i zatvoren 1962. godine
Nažalost, čuveni hotel „London“ je postao ruina i zatvoren je 1962. godine. Na njegovom mestu otvorena je modernizovana poslovna zgrada, prvo sa kafanom, a zatim modernim restoranom. Tokom godina, prostor je menjao svrhu – od diskoteke do filijale „Dafiment banke“, a kasnije su tu bili kazino i vinski klub, dok je danas prostor zauzeo poznati trgovinski lanac. Iako se svrha menjala, ime „London“ nikada nije napustilo ovo mesto.
