Makronova popularnost je porasla, dok je premijer Sebastijan Lekorni na najnižoj lestvici popularnosti do sada. Ovi podaci su objavljeni u istraživanju za „Tribin dimanš“. Makronova popularnost, koja je pod uticajem međunarodnog konteksta, porasla je za dva procentna poena. Prema mesečnoj anketi Ipsos BVA-CESI, 20% ispitanika ima pozitivno mišljenje o njegovim akcijama kao predsednika, što je za dva poena više nego u prethodnom istraživanju.
S druge strane, premijer Lekorni, koji je uspeo da postigne usvajanje budžeta pregovorima sa socijalistima, doživeo je pad popularnosti. Njegova ocena je sada 26%, što je tri procentna poena manje nego pre. Ovi rezultati sugerišu da je Lekorni suočen sa izazovima u održavanju podrške javnosti.
Kada su u pitanju predsednički izbori 2027. godine, najpopularnija ličnost ostaje predsednik Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela, sa 34% podrške ispitanika. Marin Le Pen ga prati sa 33% pozitivnih ocena. Ovi podaci ukazuju na to da će budući izbori biti izazovni, s obzirom na to da se čini da se podrška za tradicionalne stranke smanjuje.
Istraživanje je sprovedeno onlajn od 11. do 12. februara, na uzorku od 1.000 Francuza starijih od 18 godina. Ovi rezultati predstavljaju trenutni pogled na političko stanje u Francuskoj, koja se suočava sa raznim izazovima, kako unutar zemlje, tako i na međunarodnom planu.
Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, Makron je naglasio potrebu za ponovnim afirmisanjem evropskog položaja na globalnoj sceni. On je istakao da, kako bi Evropa bila shvaćena ozbiljno, mora pokazati svoju posvećenost odbrani sopstvenih interesa. Makron je to povezao sa nastavkom podrške Ukrajini, ali i sa potrebom da se smanje neopravdane carine i da se odbiju neopravdani zahtevi na evropskoj teritoriji.
Makron je takođe naglasio da je potrebno reorganizovati evropsku arhitekturu bezbednosti, ističući da je prethodna struktura bezbednosti „dizajnirana tokom Hladnog rata“ i da ne odgovara savremenim izazovima. Njegove reči sugerišu da bi Evropa trebala da preispita svoje strateške ciljeve i pristupe u svetlu savremenih geopolitičkih tenzija.
Ova situacija u Francuskoj je značajna ne samo za unutrašnju politiku, već i za širu evropsku i globalnu dinamiku. Sa rastućim tenzijama u svetu, uključujući i sukob u Ukrajini, Francuska se nalazi u poziciji da liderstvo u Evropi preuzme na ozbiljan način. Makronova sposobnost da mobilizuje podršku i da se pozicionira kao ključni igrač na međunarodnoj sceni biće od suštinskog značaja za budućnost Francuske i njenog mesta u Evropi.
Na kraju, ova istraživanja pokazuju da su političke preferencije u Francuskoj u stalnoj promeni, a trenutni podaci ukazuju na to da će se borba za vlast u narednim godinama verovatno intenzivirati. Kako se približavaju predsednički izbori 2027. godine, bit će zanimljivo pratiti kako će se situacija razvijati i da li će se Makronova popularnost održati ili će drugi politički akteri iskoristiti trenutne slabosti vlade da preuzmu inicijativu.
U svetlu ovih informacija, jasno je da će francuska politika u narednim mesecima nastaviti da se oblikuje kroz unutrašnje i spoljne pritiske, a rezultati istraživanja pokazuju da građani prate i analiziraju poteze svojih lidera, tražeći stabilnost i viziju budućnosti.
