Zaposleni u Srbiji imaju mogućnost ranijeg odlaska u penziju, posebno u sektorima koji podrazumevaju teške, rizične ili štetne poslove. Prema zakonodavstvu, odredjene profesije imaju pravo na beneficirani radni staž, što im omogućava da godine rada računaju kao duže od standardnih 12 meseci. Ovo se posebno odnosi na radnike koji se suočavaju sa značajnim rizicima po zdravlje i bezbednost.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Zoran Mihajlović, ističe da je broj penzionera koji ostvaruju beneficije u porastu, ali se istovremeno povećava i ukupan broj zaposlenih u Srbiji. To znači da se sistem beneficiranog staža širi i da sve više radnika ima pravo na raniji odlazak u penziju, ponekad čak i pre 50. godine.
Zakon obuhvata oko četrdesetak zanimanja sa pravom na beneficirani radni staž. Među njima su rudari, policajci, vatrogasci, medicinski tehničari u hitnoj pomoći, mašinovođe i profesionalni vojnici iz specijalnih jedinica. Ova zanimanja su prepoznata kao ona koja predstavljaju veći rizik za zdravlje radnika, zbog čega im se omogućava povoljniji obračun radnog staža.
Mihajlović je naglasio da beneficirani radni staž obuhvata radna mesta na kojima nije moguće obezbediti siguran rad putem tehnoloških postupaka ili primenom bezbednosti na radu. On je takođe upozorio na mogućnost zloupotrebe sistema, gde neki zaposleni mogu dobiti beneficije iako ih ne zaslužuju.
Prema podacima, broj penzionera sa beneficiranim radnim stažom u Srbiji kontinuirano raste. U poslednjih 20 godina, procenat penzionera sa ovim statusom povećao se za oko 25 procenata. Na primer, 2005. godine bilo je oko 105 do 110 hiljada penzionera sa beneficijama, dok se do 2025. godine očekuje da će taj broj porasti na između 140 i 145 hiljada.
Sindikat smatra da postoje dodatna radna mesta, poput onih u sektoru zdravstva i obrazovanja, koja bi mogla da ostvare pravo na beneficirani staž. Mihajlović ističe da se i dalje otvaraju nova zanimanja, ali i da se mnoga tradicionalna zanimanja gase, što može uticati na sistem beneficija.
Na pitanje o budućnosti beneficiranog staža, Mihajlović naglašava da je teško predvideti da li će se broj profesija sa beneficijama povećavati ili smanjivati. Razvoj tehnologije i automatizacija poslova, posebno u industriji, može uticati na smanjenje potreba za ovim sistemom.
Pravo na beneficirani radni staž ne zavisi od hijerarhijske pozicije zaposlenog, već isključivo od uslova rada i stepena rizika. Ova pogodnost se najčešće odnosi na operativne radnike, dok rukovodioci obično nemaju pravo na beneficije. Suština beneficiranog staža jeste da se godina rada na takvom radnom mestu računa kao više od 12 meseci, što omogućava radnicima da brže dostignu uslove za penziju.
Na primer, rudari koji rade pod posebnim uslovima mogu da računaju 12 meseci rada kao 18 meseci staža, što im omogućava da brže ostvare pravo na penziju. Policajcima, vatrogascima i sličnim profesijama godina rada se računa kao 16 meseci, što znači da uz 45 godina staža mogu doći do penzije za oko 34 godine rada.
U svetlu ovih informacija, jasno je da beneficirani radni staž igra ključnu ulogu u penzionom sistemu Srbije, omogućavajući radnicima u teškim i rizičnim zanimanjima da ranije ostvare pravo na penziju. Ipak, izazovi u primeni propisa i mogućnosti zloupotrebe ostaju aktuelni problemi koje je potrebno rešavati u budućnosti.
