Dolaskom jeseni, briga o koži ne bi trebala da prestane, posebno nakon višemesečnog izlaganja sunčevim zracima. Dermatolozi ističu da postoje signali koje ne treba ignorisati i zbog kojih je savjetovano zakazivanje dermatološkog pregleda. Prelazak iz leta u jesen može stvoriti pogrešan osećaj da koži više nije potrebna zaštita od UV zračenja, te da možemo zanemariti rutinu nege koja je bila primenjena tokom toplijih meseci. Dr Marina Ćirović, specijalista dermatovenerologije, naglašava da je takav pristup neprihvatljiv.
Koža ne reaguje samo trenutno na sunce, more i hlor, a šteta se često pokazuje tek kasnije. Uticaji se akumuliraju, pa je stoga redovan pregled posebno značajan nakon perioda kada je koža bila intenzivno izložena suncu. Obratiti pažnju na promene na koži posle leta, uz dermatološki pregled, može pomoći da se oštećenja uoče na vreme.
Jedan od najvažnijih aspekata na koji treba obratiti pažnju su mladeži. Tokom i nakon letnjih meseci, posebno nakon intenzivnog sunčanja, važno je pratiti promene na mladežima. Mladeži su obično benigni, ali izlaganje UV zračenju može izazvati promene. Dr Ćirović objašnjava da su mladeži sačinjeni od melanocita, ćelija koje proizvode melanin, pigment koji daje boju koži. Tokom sunčanja, melanociti su aktivniji, što može dovesti do promena na mladežima i koži.
Dermatologu je bitno da pacijent prijavi sve primetne promene, bilo da se radi o novim mladežima ili promenama postojećih. Pojava novih mladeža ili promene na starima mogu biti alarmantni signali, zbog čega je preporučljivo obaviti dermatološki i dermoskopski pregled. To je najbolji način da se razlikuju bezopasne od potencijalno opasnih promena.
Pored mladeža, crvenilo na koži nakon leta takođe može biti signal za brigu. Promene crvene ili ružičaste boje, uključujući „pečate“, ranice koje se teško zarastaju, ili promene koje liče na bubuljice, mogu biti znakovi problema. Iako neke od ovih promena mogu biti bezopasne, one takođe mogu ukazivati na prekancerozne lezije ili tumore kože, čime se naglašava važnost posete dermatologu.
Osim alarmantnih promena, jesen često donosi i manje zabrinjavajuće probleme poput gljivičnih infekcija i virusnih bradavica, koje se često prenose na bazenima. Takođe, može doći do pogoršanja akni, rozacee, hiperpigmentacija, kao i suve i dehidrirane kože nakon dugotrajnog izlaganja suncu ili hlorisanoj vodi.
Dr Ćirović savetuje da se obrati dermatologu za lečenje gljivičnih i virusnih infekcija, dok većina drugih problema može biti rešena jednostavnom negom. Preporučuje se izbegavanje agresivnih preparata za tuširanje, redovno i bogato hidriranje kože, kao i korišćenje kozmetike koja je specijalizovana za određene probleme poput hiperpigmentacija.
Na kraju, važno je napomenuti da UV zračenje ostaje prisutno čak i kada su temperature niže, pa je bitno nastaviti sa zaštitom kože. Dr Ćirović savetuje da se konsultuje dermatolog za sve što ne može da se reši samostalno, kako bi se osigurala zdravija koža tokom cele godine.
