Aktuelna geopolitička, energetska i ekonomska kriza se međusobno prožimaju, a zelena agenda postaje njihova tačka preseka. Potrošnja energije je na rekordnim nivoima, zagađenje i količina otpada brinu građane širom sveta, dok bitke za fosilna goriva postaju sve intenzivnije. U tom okruženju, alternativna goriva se nameću kao ključna rešenja za opstanak planete.
Fosilna goriva su nekada bila oslonac industrijskog razvoja, ali njihova cena dolazi s teškim posledicama po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Pored zagađenja, ovi izvori energije su ograničeni i već su u velikoj meri iscrpljeni. Smanjenje potrošnje ili pametna upotreba benzina i dizela postaje od suštinske važnosti. Alternativna goriva nude održive zamene, posebno u drumskom saobraćaju, uz smanjenje emisije štetnih gasova koji doprinose efektu staklene bašte. Prema nekim podacima, drumskog saobraćaja doprinosi čak petini ugljen-dioksida u Evropskoj uniji, što dodatno naglašava potrebu za prelazom na NetZero50 agendu i cirkularnu ekonomiju.
Postoji niz alternativnih goriva, a njihova definicija zavisi od lokacije i dostupnosti. Svaka industrija koja koristi gorivo može preći na održive alternative. Glavne vrste alternativnih goriva uključuju električnu energiju, vodonik, amonijak, biodizel, biometan i etanol. Ova goriva se proizvode iz obnovljivih izvora energije ili otpada, čime se smanjuje zagađenje i doprinosi očuvanju životne sredine.
Biodizel je posebno važan jer se proizvodi od biljnih ulja, životinjskih masti ili recikliranih otpadnih masti. On čini 4,4% ukupne potrošnje u drumskom saobraćaju EU i smatra se pristupačnom alternativom koja zadržava visoke performanse. Vodonično gorivo, koje se dobija iz vode i organskih jedinjenja, takođe postaje sve popularnije, posebno za teretna vozila. Njegova prednost je što emituje samo vodenu paru, čime se značajno smanjuje negativan uticaj na životnu sredinu.
Biometan se proizvodi iz stočnog otpada ili deponija, a prirodni gas (CNG i LNG) takođe smanjuje emisije u poređenju sa tradicionalnim gorivima. Propan, kao povoljno alternativno gorivo, koristi se u domaćinstvima i industriji. Etanol, koji se dobija iz biljnih materijala, često se meša sa klasičnim gorivima, čime se poboljšava energetska bezbednost.
Alternativna goriva imaju brojne prednosti, uključujući manju emisiju CO₂ i doprinos smanjenju zagađenja. Takođe, smanjenje deponija otpada i optimizacija procesa su značajne koristi. Ova goriva mogu poboljšati energetsku efikasnost, a prirodni gas, na primer, omogućava vozilima da pređu više kilometara uz istu količinu energije.
Međutim, postoje izazovi koje treba prevazići kako bi se ispunili klimatski ciljevi. Mnogi od njih se odnose na visoke inicijalne troškove nabavke vozila i nedovoljno razvijenu infrastrukturu za punjenje. Iako se planira da do 2035. godine svi novi automobili budu bez emisije štetnih gasova, njihova trenutna cena ostaje viša od tradicionalnih modela.
Do kraja jula 2024. godine, na putevima Evrope se nalazilo približno 1.880.000 vozila sa mogućnošću punjenja, uključujući više od 1.190.000 potpuno električnih automobila. Ovi podaci pokazuju put koji Evropa razvija ka poboljšanju kvaliteta životne sredine. Zbog toga potencijal alternativnih goriva raste i ona će imati ključnu ulogu u ekološkoj transformaciji sveta.
U zaključku, iako alternativna goriva predstavljaju obećavajuće rešenje za energetske izazove, neophodno je raditi na njihovoj dostupnosti i infrastrukturi. Promena svesti i navika građana, kao i regulatorne promene, biće ključne za postizanje ciljeva održivosti i zaštite životne sredine.
